bookmate game
Knjige
Sajmon Sibag Montefjore

Jerusalim


„Nezamenjiva knjiga za svakog ko želi da razume grad koji ostaje spona između svetskih dešavanja.“
Booklist
Jerusalim je epska priča o tri hiljade godina vere, fanatizma, krvoprolića i suživota, od kralja Davida do XXI veka, od rođenja judaizma, hrišćanstva i islama do izraelsko-palestinskog sukoba.
Kako je ta mala zabačena varoš postala Sveti grad, „središte sveta“, a danas i ključ mira na Bliskom istoku? Čudesnim pripovedačkim darom, Sajmon Sibag Montefjore otkriva nam grad neprekidnih promena u mnogim njegovim obličjima, udahnjujući život svakom njegovom razdoblju i svakoj ličnosti. Biografija Jerusalima ispričana je kroz ratove, ljubavne afere i živote ljudi koji su ga stvarali i uništavali, pisali o njemu i verovali u njega. Pored mnogih običnih Jerusalimaca koji su ostavili svoj trag, u njemu se smenjuju ličnosti od Solomona, Saladina i Sulejmana Veličanstvenog do Kleopatre, Kaligule i Čerčila, od Avrama do Hrista i Muhameda; prolazimo kroz vremena Jezavelje, Nabukodonosora, Iroda i Nerona sve do savremenog doba kajzera Vilhelma, Dizraelija, Raspućina, Lorensa od Arabije i Moše Dajana.
Svojim majstorskim pripovedanjem autor oživljava Sveti grad i oslanja se na najnovije izvore, na istoriju sopstvene porodice i na čitav život posvećen proučavanju, kako bi pokazao da je istorija Jerusalima uistinu istorija sveta.
„Veličanstveno! Montefjore ne propušta nijedan događaj ni lik da nas sa očaravajućom, vrtoglavom napetošću provede kroz priču o gradu.“
— Wall Street Journal

„Ovo Montefjoreovo maestralno delo je spomenik naučnom istraživanju, ujedno i zavodljiva priča o ljudskim slabostima, požudi, odvažnosti i obmani.“
Times
„Montefjore je prava retkost: istoričar koji sjajno piše obimne tomove, a mi ih čitamo kao najbolje trilere.“
Newsweek
„Jednostavno je protutnjao kroz tri hiljade godina istorije — remek-delo.“
— Evening Standard
1.034 štampane stranice
Izdavač
Laguna
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • b8549300597je podelio/la utisakпре 6 месеци

    Dobar utisak.

  • Jasminaje podelio/la utisakпре 2 године
    👍Vredna čitanja

    Odlicna

  • b0364765692je podelio/la utisakпре 3 месеца
    👍Vredna čitanja

Citati

  • Stefan Konceptje citiraoпре 2 године
    zaslužio je tu privlačnu reputaciju. Dok je savetovao jednog od svojih sinova pričajući mu kako je napravio carstvo, rekao mu je: „Sve što imam postigao sam pridobijanjem ljudi. Nikome nisam zlo činio jer smrt nikoga ne štedi. Vodi računa o svojim odnosima s ljudima.“ Saladin nije izgledao očaravajuće niti je bio tašt. Kada mu je jedan dvoranin, projahavši kroz baru u Jerusalimu, isprskao svilenu odoru, Saladin je jednostavno prasnuo u smeh. Nikada nije zaboravio da sudbina koji mu je donela toliki uspeh lako može da se preokrene. Iako je njegov uspon obeležen krvlju, Saladin nije voleo nasilje, i savetovao je sina Zahira, svog miljenika: „Upozoravam te da ne prolivaš krv, da se ne prepuštaš tome i ne navikavaš na to, zato što krv nikada ne spava.“
  • Stefan Konceptje citiraoпре 2 године
    Jedan od najplodnijih graditelja Jerusalima, Moazam je obnovio zidine, podigao sedam ogromnih kula i pretvorio krstaške građevine na Brdu hrama u muslimanska svetilišta.
    171
    Godine 1209. naselio je u Jerusalim trista jevrejskih porodica iz Francuske i Engleske. Kad je jevrejski pesnik iz Španije Juda el Harizi došao na hodočašće, uzdizao je Moazamovu i Saladinovu dinastiju, iako je žalio za Hramom: „Svakoga dana smo izlazili da plačemo za Sionom, žalili smo zbog njegovih razorenih palata, peli smo se na Maslinovu goru da se poklonimo pred Večnim. Kakva je muka videti naše svete građevine pretvorene u tuđinski hram.“
  • Stefan Konceptje citiraoпре 2 године
    Četrnaestog maja 1948. u 4.00, nadomak samog Jerusalima, Rabin i njegovi vojnici Palmaha, iscrpljeni borbama za put, slušali su na radiju objavu Davida ben Guriona, predsedavajućeg Jevrejske agencije. Stojeći ispod Herclovog portreta, pred 250 zvanica okupljenih u Muzeju Tel Aviva, Ben Gurion je objavio: „Pročitaću sa svitka Deklaraciju o osnivanju države…“ On i njegovi pomoćnici raspravljali su o imenu države. Neko je predložio da se nazove Judeja ili Sion – ali ta imena su bila povezana s Jerusalimom, a cionisti su se još uvek borili da zadrže makar i deo grada. Drugi su predložili ime Ivrija ili Herclija, ali Ben Gurion se zalagao za ime Izrael, i to je i prihvaćeno: „Izrael je“, pročitao je, „rodno mesto jevrejskog naroda.“ Otpevali su nacionalnu himnu „Hatikva“ („Nada“):

    Naša nada nije izgubljena

    nada dve hiljade godina stara;

    da budemo slobodan narod u zemlji svojoj,

    zemlji Siona i Jerusalima!

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)