Vladalac

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

onaj ko pomogne drugome da dođe do moći sam propada, jer se uvek nekome pomogne da dođe do moći lukavstvom i silom, a onaj ko ispliva na površinu gnuša se ta dva sredstva.

Italijani uopšte nisu ispekli zanat ratovanja, a ja sam mu odvratio da Francuzi nisu ispekli zanat vođenja politike, jer da su ga ispekli, ne bi dozvolili da se papa toliko osili. A iz iskustva znamo da je upravo Francuska dala takvu moć papi i španskom kralju u Italiji i da su je upravo oni upropastili.

nikad ne bi trebalo dozvoliti da zavlada nered kako bi se izbegao rat, jer se rat nikad ne može izbeći, već se može samo odložiti na sopstvenu štetu.

Odista, nema ničeg neprirodnog i neobičnog u želji za osvajanjem i uvek kad tu želju ljudi uspeju da ostvare, hvalimo ih, a ne prekorevamo. No, kada ne uspeju da je ostvare, a po svaku cenu nastoje, tada nešto nije u redu, tada zaslužuju prekor.

Ako još izdaleka prepoznamo zlo koje se razvija (što ume samo mudar čovek), ono se može brzo izlečiti. No, ako ga nismo prepoznali, pa dozvolimo da uzme takvog maha da ga već svako može prepoznati, leka više nema.

Lekari kažu da se tuberkuloza u početku lako leči, a teško otkriva, dok se s vremenom, ako nije otkrivena ni lečena u početku, lako otkriva, a teško leči. Ovo pravilo važi i u politici.

Stoga primećujem da ljude treba pridobiti ili ubiti, jer se oni osvećuju za lake uvrede, dok za teške ne mogu. Zato čoveka treba tako uvrediti da se ne može osvetiti.

zameriće se samo neznatnom delu stanovništva, to jest onima kojima oduzima zemlju i kuće da bi ih dao došljacima. Ljudi kojima se zamera rastureni su i siromašni, pa mu ničim ne mogu nauditi.

jedne teškoće koja se sasvim prirodno javlja u svim novim vladavinama, jer ljudi vole da promene vladaoca, nadajući se da će naći boljeg. U toj nadi prihvataju se oružja da bi svrgli onoga ko je na vlasti. Ali greše, jer, poučeni iskustvom, uskoro uviđaju da im je gore sada nego ranije. To se dešava zbog jedne druge, prirodne i redovne pojave, a ta je da vladalac, hteo – ne hteo, uvek mora da vređa svoje nove podanike, bilo da ih ugnjetavaju njegovi vojnici ili da su žrtva bezbrojnih drugih nepravdi koje su posledica svakog ponovnog osvajanja vlasti.