Odabrana dela

Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.

Ах, како је земља напуњена

с идолима свакога изрода!

О, како је лице свемогуће

мрачна глупост обезобразила!

Таме цар се зли обрадовао 245

видећ име неба подругано,

видећ људе ђе свакој мрскости

са тамјаном олтар окађују,

видећ гадне змије, крокодиле

да безумна сљепост обожава. 250

У добру је лако добро бити,

на муци се познају јунаци!

Кад ме жена пита ђе сам био,
казаћу јој да сам со сијао.
Куку њојзи ако не вјерова!

Чашу меда јошт нико не попи
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда, 565
смијешане најлакше се пију.

Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.

„Какво ’Влаше’, крмска потурице!
Ђе издајник бољи од витеза?
Какву сабљу кажеш и Косово?
Да л’ на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада?

Невјерне им слуге постадоше 205
и царском се крвљу окупаше.
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро, 210
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.

Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?