Spasen

„Demone koji nas opsedaju, obično sami stvaramo i hranimo.“

„Demone koji nas opsedaju, obično sami stvaramo i hranimo.“

Bio sam na dobrom putu da je spasem i dam joj život kakav zaslužuje, jer je ona meni učinila isto.

Spasla me je i dala mi razlog da živim.

Učio sam se šta je to ljubav. I voleo sam da volim Obri. Bilo je to lako, kao disanje.

Nikad nisam toliko hteo da budem nečiji kao sada i zauvek njen.

I nije bitna cena, nije bitno ništa osim toga da ti se ispune svi snovi. Ja ću biti taj koji će ih izgraditi za tebe.

Jer dok sam te spasavala, zaboravila sam nešto puno bitnije. Niko nije spasavao mene.

Ponekad samo jedan susret s nekom osobom promeni život.

I sve vreme dok sam spasavala druge, nisam razmišljala o tome… ko je spasavao mene?

„Molim te…“

„Ne. Ne. Nikako, Ride. Kad… Ne ako… Nego kad me drugi put upucaš… Ja neću preživeti. Ne. Ne traži me da te spasem, iako je to možda urođeno u meni. Jer dok sam te spasavala, zaboravila sam nešto puno bitnije. Niko nije spasavao mene.“