Laži o Bogu u koje verujemo

Reči mi mnogo znače. Oduvek su mi značile. Rečima uspostavljamo prisustvo, moć i stvaralačku silu. No, osim što su lepe i daju moć, reči mogu da povrede i unište, da ruše koliko i da grade. Kao i oči, reči su prozor naše duše. Često otkrivaju više nego što smo nameravali. Naše reči nas potkazuju.

Verovatno sam govorio o tome kako se radije grčevito držimo izvesnosti svog bola nego što rizikujemo da ponovo nekome verujemo.

Češće odlučujemo da verujemo u laži nego da dozvolimo istini da napadne bezbednost naših predrasuda i zaštitnih bedema.

Dijalog ne treba da bude borba za prevlast i međusobno ubeđivanje, nego odnos pun poštovanja.

Mudro odaberi pitanje. Jedno dobro pitanje vredno je hiljadu odgovora

nudimo nikome ono što je već darovano, nego samo slavimo Dobru vest sa svakim: Svi učestvujemo.

Posle prvog pohoda u svet mrežnog marketinga, nije čudo što teško prihvatate i poziv na kafu.

Ljudska bića stvaraju religije oko onoga što im je važno i oko strahova koji ih gone ka čvrstim ubeđenjima.

Zamisao da Bog nije hrišćanin duboko uznemirava one među nama koji prikriveno, a ponekad i otvoreno, smatraju da je naš religijski, čovekom definisani „hrišćanski put“ najbolji i da svi ostali treba da ga slede. Čujte me, molim vas: Bog nije ni musliman, ni budista, ni ateista, ni animista niti pripada bilo kojoj kategoriji koju smo mi ljudi smislili kako bismo prevukli Boga i Božje „blagoslove“ na našu stranu računske knjige.

Korisno je da dete nauči razliku između ja i ti, između roditelja i ne-roditelja, između bezbednog i opasnog, ali kategorije smišljene da postave zdrave granice često se pretvaraju u zidove oko zatvora i za „druge“ koji su napolju i za „nas“ koji smo unutra.