Opklada veka

Za skupinu zajmova sačinjenu od korisnika zajmova koji su svi imali 615 FICO poena bila je mnogo manja verovatnoća da će pretrpeti velike gubitke nego skupina zajmova sačinjena od korisnika od kojih je polovina imala 550 FICO poena a druga polovina 680. Bilo je gotovo izvesno da osoba sa 550 FICO poena neće izmiriti dug, te joj, pre svega, nije uopšte ni trebalo davati novac u zajam. Međutim, rupa u modelima koje su agencije za rejting koristile za procenjivanje omogućila je da se zajam daje, sve dok se smatralo da korisnik zajma sa 680 FICO poena može da poništi razliku u odnosu na neplatišu i tako održi prosek od 615 poena.

Očigledno je da agencije za rejting nisu shvatale razliku između „tankog dosijea“ FICO poena i „debelog dosijea“ FICO poena. Tanak dosije je značio, kao što mu i ime kazuje, kratku kreditnu istoriju. Bio je tanak zato što korisnik nije bogzna šta pozajmljivao. Imigranti koji nikada nisu propustili da otplate dug, jer im zajam nikada nije ni dat, često su imali iznenađujuće veliki broj FICO poena i „tanak dosije“.

******** London Interbank Offered Rate (LIBOR) – kamatna stopa po kojoj će banke jedna drugoj pozajmljivati novac. Ranije se to smatralo manje--više nerizičnim, a sada se smatra da manje-više nije tako. [Prim. aut.]

Svet kapitala nalik je jebenoj tačkici na licu u poređenju s tržištem obveznica.“

Engl.: „Shorting“ ili „short-selling“ – nepokrivena prodaja, prodaja na prazno, prodaja „na kratko“. Praksa u investiranju kada investitor nema akciju (ili neku hartiju od vrednosti), nego je pozajmljuje od brokera, očekuje da će joj cena pasti, te da će je posle kupiti po nižoj ceni, deo koji duguje vratiti a razliku zadržati za sebe. Klađenje na pad cene; vrsta vrlo rizične špekulacije jer nema granice u pogledu toga koliko se novca može izgubiti ako cene akcije koje je pozajmio skoče. Investitor koji se nalazi na „kratkoj“ poziciji jeste onaj koji akcije duguje. Nasuprot toj poziciji jeste „duga“ pozicija, gde investitor kupuje i poseduje akcije, bez namere da ih proda, bar ne u dogledno vreme, jer očekuje da će vrednost akcija porasti, pa samim tim da će profitirati od toga; klađenje na rast cene. Smatra se konvencionalnom praksom u investiranju, budući da do maksimalnog gubitka od sto posto, ili celokupne investicije, dolazi samo u slučaju bankrota banke ili kompanije. (Prim. prev.)

Najznačajnija rečenica koju sam ikada napisao kao analitičar“, rekao je Ajzmen, „bila je ona nakon što je Lomas saopštio da se osigurao od rizika.“ Po sećanju je izgovorio tu rečenicu: „’Lomas fajnenšel korporejšn je savršeno sigurna finansijska institucija: ona sigurno gubi novac kakva god da je kamatna stopa.’ Uživao sam pišući ovu rečenicu više nego ijednu drugu.“

1986. godine, glavni izvršni direktor banke Salomon braders Džon Gutfrojnd bio plaćen 3,1 milion dolara dok je vodio biznis u propast.

Usred jednog berzanskog dana, recimo, Ajzmen se popeo na podijum u središtu Openhajmerovog berzanskog prostora, pozvao sve da obrate pažnju, te objavio da će „cena sledećih osam akcija pasti na nulu“ i zatim naveo osam kompanija koje su zaista otišle u bankrot.

Charlie Munger, The Psychology of Human Misjudgment

Po toj logici, dolar koji se prodaje za pedeset centi jednog dana, šezdeset centi sledećeg dana i četrdeset centi narednog, nekako postaje manje vredan od dolara koji se prodaje za pedeset centi sva tri dana. Obrazlagao bih da mogućnost da se dolar kupi za četrdeset centi predstavlja priliku, ne rizik, i da dolar i dalje vredi jedan dolar.“