Leto kada je nestala Sara Leroj

Nisam preživela pre dvadeset godina ono najgore da bih danas umrla.

Upamti to dobro, svi plivači to znaju: ponekad moraš umeti da se pustiš da potoneš. Jer tek kada dodirneš dno, moći ćeš da se odgurneš nogama i izroniš na površinu.

I upravo to radim.

Starost nije samo pitanje godina, to je miris, samoća, neka vrsta umora u držanju koje je malo prerano usvojio.

„Nikada ne znaš koliko si jak,

sve dok biti jak ne postane tvoj jedini izbor.“

Bob Marli

Poznavati nekoga iz detinjstva znači biti svedok rađanja njegovih snova, njihovog ostvarenja ili rušenja, znači imati pristup njegovim najvećim nadama i njegovim najintimnijim strahovima u sirovom stanju, pre nego što je društveno pripitomljavanje obavilo svoj posao. Znači razabrati ko je on zaista iza zaštitne magle konvencija i pravila kojima se povinuju odrasli.

svakom slučaju, idemo da ispitamo vlasnika, možda će se setiti nečega. Obuci se!“

„Okej“, uzdahnula je Lilu.

Okej… I šta to znači? Postoji i četvrta ’raščarana’?“

„Upravo tako!“

„A druga stvar?“

„Možda možemo da saznamo ko! Gledaj, na nekoliko snimaka se vidi velika bela kesa. Ovde, vezana za Žasminin paksic, na ovoj je u pozadini, pa na kuhinjskoj sudoperi, a ovde, na zemlji, u dnu bašte, čini se kao da postoji čitava gomila tih belih kesa!“

Plakanje je za slabe. Osim u vodi. Zato što se u vodi to ne vidi.

Dabogda crkla.

Dabogda svi pocrkali.

Vidim vas. Znam šta mislite. Nemate pojma kroz šta sam sve prošla, niste pretrpeli ništa od onoga što sam ja propatila.

A već me osuđujete. Čak i pravo na bes hoćete da mi otmete, sa visine svojih privilegija.

Osim Anželik, moje srodne duše, mog anđela čuvara.

Anželik, koju sam izdala.

Toga dana sam shvatila da sam sama. Nisam imala izbora, pa sam naučila da sve gutam, da živim sa Iris, da je izbegavam, da predvidim njen bes i da stisnem zube. Nikada više nisam plakala.

Jednog dana pokušala sam da kažem ocu za Iris. Za poniženja, štipanje, čupanje za kosu i njenu odvratnu zlobu. Plakala sam, a on je planuo.

„Da li shvataš koliko Iris čini za tebe? Prava si srećnica što imaš pomajku koja se toliko brine o tebi, a nisi joj ni ćerka. Potrudi se malo i nemoj više da me gnjaviš tim detinjarijama.“

Ukucala je „13-28“, misteriozni broj napisan na poleđini slike. Godina u kojoj je Benjamin de Valoa povratio tron, broj člana Građanskog zakonika o posedu, poštanski broj u Holandiji, broj leta Er Fransa… Ništa što je izgledalo da ima i najmanju vezu sa Sarom Leroj.