Govori koji su promenili svet

Je li neophodno ponekad biti ravnodušan jednostavno da bi se sačuvalo duševno zdravlje, da bi se živelo normalno, uživalo u dobrom jelu i čaši vina dok svet oko nas preživljava potresne bure?

Ravnodušnost je, na kraju krajeva, daleko opasnija od besa i mržnje. Bes je ponekad kreativan. Čovek može da napiše vrhunsku pesmu, vrhunsku simfoniju. Može da učini nešto izuzetno za čovečanstvo jer je besan zbog nepravde koju vidi. Ali ravnodušnost nikada nije kreativna. Čak i mržnja može da izazove odgovor. Borimo se protiv nje. Odbacujemo je. Razoružavamo je.

Ne kvari vlast nego strah.

Strah od gubitka vlasti kvari one koji vrše vlast, a strah od pokvarene vlasti kvari one nad kojima se vlada.

Šta je to ravnodušnost? Ta reč znači da je nekome svejedno.

Čudno i neprirodno stanje u kom blede granice između svetlosti i tame, sumraka i zore, zločina i kazne, surovosti i saosećanja, dobra i zla. Kakvi su tokovi i neizbežne posledice ravnodušnosti? Je li ravnodušnost filozofija? Da li je filozofija ravnodušnosti zamisliva? Može li se ravnodušnost smatrati vrlinom? Je li neophodno ponekad biti ravnodušan jednostavno da bi se sačuvalo duševno zdravlje, da bi se živelo normalno, uživalo u dobrom jelu i čaši vina dok svet oko nas preživljava potresne bure?

Ravnodušnost, prema tome, nije samo greh nego i zločin.

. prvi izgovorio Džon Stjuart Mil u govoru: „Da bi ostvarili svoje ciljeve, zlim ljudima potrebno je samo da dobri ljudi ne preduzmu ništa.“

„Da bi ostvarili svoje ciljeve, zlim ljudima potrebno je samo da dobri ljudi ne preduzmu ništa.“

„Nije rečit onaj ko lepo govori nego onaj koji je potpuno opijen nekim uverenjem“, zabeležio je Ralf Voldo Emerson.

Nada mnom se neće trijumfovati.

Ali ako ste u borbi žestoki, ne zaboravite da u pobedi budete velikodušni.