Azra i Vukašin ne žive više u ovom gradu

Ljubavi se ponekad izgube na naplatnim rampama, u lošim signalima mobilnih veza, u buci muzike kada onaj drugi zove dok si u kafani, u hladnoći perona dok hvataš jutarnji autobus samo da bi ga videla, u večerima kada posle posla zaspiš i umorna ne stigneš pre nego što te uhvati san da napišeš “volim te” ni “laku noć”.

Ljubavi se ponekad izgube na naplatnim rampama, u lošim signalima mobilnih veza, u buci muzike kada onaj drugi zove dok si u kafani, u hladnoći perona dok hvataš jutarnji autobus samo da bi ga videla, u večerima kada posle posla zaspiš i umorna ne stigneš pre nego što te uhvati san da napišeš “volim te” ni “laku noć”. I zorom te dočeka million poruka onog koji sumnja da su na tvojim bokovima pod mesečinom bili tuđi dlanovi.
Ljubav se izgubi u trenutku kada pomisliš da je večna i da je taj verenički prsten koji nosiš na ruci znak da ne moraš da stavljaš korektor na crne podočnjake, da možeš pored njega da legneš u ispranoj flanelskoj pidžami i da ne postoji sila koja može te dve ruke koje staju u džep istog kaputa da razdvoji.

Retke ljubavi zaborave sve neprijatnosti sa koferima i na novi put kreću malo pametnije spakovane, a opet, i njima se desi da prognoza nije bila tačna i da se dugo posle puta ljubav leči od vetrova i kiša… i sunca pod kojim je ljubav bila bez slamnatog šešira.

“Sudbina. Život je pun iznenadjenja. U životu naiđes na dobre osobe, koje su možda samo tebi dobre, a drugom su loše. Možda si ti nekom bila loša, ili jesi ili ćeš biti. Negde me u podsvesti ne vidiš pored svoje dece, i ja sve razumem. Iako znam da sam opet umro.”

“Pustila si ga da ode jer u mladosti ne poznaješ ni sebe ni ljude. Ne razmišljaš o porazima. I ne treba. Znaš koliko te novih ljubavi čeka.”

Ljubavi se ponekad izgube na naplatnim rampama, u lošim signalima mobilnih veza, u buci muzike kada onaj drugi zove dok si u kafani, u hladnoći perona dok hvataš jutarnji autobus samo da bi ga videla, u večerima kada posle posla zaspiš i umorna ne stigneš pre nego što te uhvati san da napišeš “volim te” ni “laku noć”. I zorom te dočeka million poruka onog koji sumnja da su na tvojim bokovima pod mesečinom bili tuđi dlanovi.

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željen tek ako želi –
I ako sebe celoga damo, tek tada i možemo biti celi.

“Zar je moja propala dugogodišnja veza dovela do toga da nađem nekog za jedno veče, da mi napravi dijete, da nestane i da poslije strepim hoće li se pojaviti nakon nekoliko godina i tražiti svoja prava?

ovorio rečenicu:

“Ja sam umro kada sam pomislio da mogu bez tebe.”

Retke ljubavi zaborave sve neprijatnosti sa koferima i na novi put kreću malo pametnije spakovane, a opet, i njima se desi da prognoza nije bila tačna i da se dugo posle puta ljubav leči od vetrova i kiša… i sunca pod kojim je ljubav bila bez slamnatog šešira.