Venecijanska maska

život često promene događaji koji su van naše vlasti

Ni sve cveće nije isto, ali svako cveta na svoj način

Daljina nije ništa za ljude koji su jedni drugima dragi

uglednom porodicom, oni su spadali među barnabote, osiromašene plemiće, nazvane tako jer su živeli u parohiji San Barnaba, gde su im bili obezbeđeni besplatni stanovi. Kako su im porodica i država zabranjivale da se žene, a zakon ih primoravao da održavaju dostojanstvo tako što će nositi svilu kao i svi patricijskog porekla, dobijali su od Velikog veća umerene prihode i izdržavanja za svoje ljubavnice i kopilad. Bilo je očigledno da su ti ljudi još oholijeg držanja nego ostali Čelani, a njihov prezir prema njenom skromnijem poreklu izbijao je kroz pozlatu njihovih slatkorečivih manira. Ozloglašeno nezgodni i radikalni, upravo su ti barnaboti, ljudi sa najdaljih oboda porodica Čelano i Torizi, održavali vendetu u stanju neprekidne erupcije.

Domeniko Torizi se nije mogao otrgnuti uverenju da je video onu riđokosu horistkinju iz Ospedalea. Ali devojka iz Pijete tu? Nemoguće! A opet, nije se mogla pobrkati ni sa jednom drugom ona čudesna kosa koja joj se u potpunosti pokazala kad je pustila kapuljaču

pazeći da ne nagazi na mačkoliku masku zvanu njaga

Večeras neće biti grotesknih venecijanskih maski“, reče da ih umiri. „Neće biti uhoda Veća trojice da vrebaju u senkama, neće biti prokislog vina. Neće biti crne odeće koja obezbeđuje anonimnost

lepršavi ogrtač bio mu je zabačen na ramenima kako bi otkrio raskošnu odeću i veliki krst sa draguljima, iako je venecijanski zakon zabranjivao sveštenicima svako pokazivanje raskoši sem prilikom crkvenih procesija

iz bandoglavog idealiste u čoveka profinjenosti i logike. Putovanjima se to postiže

tamnoplavog venecijanskog stakla