Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani

Jer smrt je jedno od dvoga: ili je takva da onaj koji umire nije ništa, pa ni o čemu i nema nikakvo osećanje, ili je nekakva promena i seoba odavde na drugo mesto.

Izvan arene, izvan carstva leda, ova se pobeda nad nebom, pa ma ono bilo i privremeno, ne bi mogla postići. I ne sanjajte o tome. Ali, vi, razume se, o tome i ne mislite. Isuviše ste umetnik da biste se bavili našim mizernim ovozemaljskim preganjanjem. Vama ne treba životni prostor, vi ga imate, svet je vaš životni prostor. Nije li?

Najzad Ikarus ima svoju slobodu. Ispitajmo kako je koristi? U početku, ona ima smisla, jer ima praktičnu svrhu. Domoći se kuće. Ali dečak je nagao, grčki nadmen. Zašto grčki? Moglo bi se isto tako reći, germanski, anglosaksonski, slavenski? Nadmen kao Kinez ili Bušman. Svi smo mi deca taštine. I tako Ikarus zloupotrebljava slobodu, takmiči se sa besmrtnicima, naoružan jedino slabim krilcima i svojom neizmernom voljom, da ne kažemo uobraženošću.

, vaši su padovi, dragi Gubelkijane, odista božanstveni.

polovičnost, ta nedovršenost je nešto odvajkada naše, to je nešto s ove strane, stvarno, prokušano, otrpljeno, na nju smo navikli u svim svojim poduhvatima kroz istoriju. Pa i u sopstvenom životu, dabome. Sve nam polazi za rukom, ako uopšte polazi, tek napola, na dve trećine u najboljem slučaju, najčešće se moramo zadovoljiti nekom bednom četvrtinom cilja.

, u onom času. Nikakvo poniženje, stid, nikakvu uznemirenost. Samo hladnoću. Mraz me je lagano obuzimao, kao da mi se sva studen ledene kore pretače u kosti. Sada znam da taj mraz nije poticao iz leda, nego iz mog srca, da je led mog srca oticao kroz telo, da se sledi sa klizalištem, kome je pripadalo.

Na ovoj raskrsnici između mita i moje igre, ja sam, kao oličenje jednog pokorenog naroda, morao da u sebi pronađem još snage – pa zbog toga, zacelo, zbog tog neočekivanog protivsudbinskog vaskrsnuća sam se i upustio u avanturu – da se još jednom u vazduh vinem, ovog puta stvarno i bez štete po sebe nadskočim sunce, i posle mekog doskoka, veličanstvenim, prostranim, raspevanim krugovima po ledu, dokažem protektoru Arnimu von Saksendorfu da je taj narod nepobediv i neuništiv.

skok, trostruki okret u bezmalo vodoravnom položaju, imao je da predstavi Ikarusov pokušaj da nadvisi, nadskoči, pobedi sunce, i bio je zamišljen kao najstrmoglaviji po visini, najduži po trajanju, i najrafiniraniji po sastojcima.

prećutno solidarisanje sa subverzivnim značenjem moje predstave.

će biti da je kazao, to je priča o meni, to je priča o mom životu, i kako sam mu izgubio smisao.