Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani

Da, ako mi ikad bude dano da umrem.

E pa, utoliko bolje, u ovom obračunu bićemo sami, Arnim i Ikar, ili je bolje ako kažem Minoj i Ikar, kralj i njegov sužanj. Istok i Zapad, dva naroda, dve rase, dve profesije, dve volje, dve graditeljske ideje, čitava dva sveta, prepuštena na milost i nemilost svojoj iskonskoj zakrvljenosti.

činjenicu da je taj lavirint za Minoja projektovao sam Dedalus, činjenicu koja je čitavu ovu zamršenu situaciju bojila nekim ironičnim svetlom, kao da smo svi mi, okupljeni u ovoj paklu sličnoj areni, sami krivi za svoju sudbinu, da smo taj lavirint srama i straha sami za sebe izgradili, da u njegovom mraku trunemo i uzalud za slobodom vapimo

Moje su reči, međutim, posvećene skromnom krugu obeleženih, herojima koji su već dotakli dno svog predviđenog pada, ili su na dobrom putu njemu, jer će jedino oni prihvatiti da, u zamenu za preuranjenu, naizgled neumesnu otvorenost, u nadoknadu ovom glasnom priznanju poraza, potanko čuju pod kakvim se naročitim okolnostima on odigrao – jer u svetu poraza samo se razlikuju putevi do njega – da bi ga uporedili sa razmerama i vrstom sopstvenog neuspeha, i tako stekli poslednju zasluženu utehu u ovom, prijatelji moji, nema sumnje, kurvinskom svemiru.

Jer smrt je jedno od dvoga: ili je takva da onaj koji umire nije ništa, pa ni o čemu i nema nikakvo osećanje, ili je nekakva promena i seoba odavde na drugo mesto.

Izvan arene, izvan carstva leda, ova se pobeda nad nebom, pa ma ono bilo i privremeno, ne bi mogla postići. I ne sanjajte o tome. Ali, vi, razume se, o tome i ne mislite. Isuviše ste umetnik da biste se bavili našim mizernim ovozemaljskim preganjanjem. Vama ne treba životni prostor, vi ga imate, svet je vaš životni prostor. Nije li?

Najzad Ikarus ima svoju slobodu. Ispitajmo kako je koristi? U početku, ona ima smisla, jer ima praktičnu svrhu. Domoći se kuće. Ali dečak je nagao, grčki nadmen. Zašto grčki? Moglo bi se isto tako reći, germanski, anglosaksonski, slavenski? Nadmen kao Kinez ili Bušman. Svi smo mi deca taštine. I tako Ikarus zloupotrebljava slobodu, takmiči se sa besmrtnicima, naoružan jedino slabim krilcima i svojom neizmernom voljom, da ne kažemo uobraženošću.

, vaši su padovi, dragi Gubelkijane, odista božanstveni.

polovičnost, ta nedovršenost je nešto odvajkada naše, to je nešto s ove strane, stvarno, prokušano, otrpljeno, na nju smo navikli u svim svojim poduhvatima kroz istoriju. Pa i u sopstvenom životu, dabome. Sve nam polazi za rukom, ako uopšte polazi, tek napola, na dve trećine u najboljem slučaju, najčešće se moramo zadovoljiti nekom bednom četvrtinom cilja.

, u onom času. Nikakvo poniženje, stid, nikakvu uznemirenost. Samo hladnoću. Mraz me je lagano obuzimao, kao da mi se sva studen ledene kore pretače u kosti. Sada znam da taj mraz nije poticao iz leda, nego iz mog srca, da je led mog srca oticao kroz telo, da se sledi sa klizalištem, kome je pripadalo.