Superheroina promene

Kada neko nekoga zadirkuje, možda to radi da bi sebe uzdigao. Kada šef viče na nas, možda to čini da izbaci svu tenziju i ne ume drugačije. Svako ponašanje nosi svoju pozitivnu nameru, i ona nam služi ne da bismo opravdali nečije neprimereno ponašanje, već da bismo mogli da ga razumemo. A još važnije da razumemo da tuđe ponašanje najčešće ima veze samo s tom osobom, kao što i naše ima veze samo s nama. Šta god da se dešava, mi smo ti koji određujemo kako ćemo to doživeti i na koji način ćemo reagovati, koje vrednosti branimo i iz kojih uverenja, kao i šta želimo da dobijemo i postignemo iz toga. Lično treba shvatiti samo svoje reakcije, a tuđe razumeti i iz njih učiti, pogotovu ukoliko kod nas okidaju neke neprijatne emocije i stanja. Odličan su pokazatelj da u nama postoji nešto što nije rešeno i na čemu valja poraditi.

„Možeš ti to! Sve je baš kako treba da bude da bi bilo u redu!“

Da bismo promenili pristup, potrebno je da se probudimo iz sna koji sanjaju žrtve.

Svako od nas tokom života ima mnogo prilika da uzleti i padne, ali ono što razlikuje osobe koje su zadovoljne, ispunjene i sa uživanjem lete kroz život od drugih nije u usponima i padovima, već u tome kako se sa njima nose. Koliko umeju da nauče iz situacija, od ljudi, sopstvenih emocija i kako uspevaju ta znanja da usmere u pravcu lične promene i razvoja.

Stvar je u PRISTUPU!

Kao i svako putovanje, i svaki let započinje prvim zamahom.

Ako imamo sukob sa bilo čime, naša duša ne rezonira s tim trenutkom ili osobom. Kada smo u skladu sa sobom, sve nam je u redu i sa nama i sa drugima.

Gledajući i slušajući ljude oko sebe, često mogu da osetim njihovu bol, koja je manifestacija neznanja u kome su. Bol kad nešto želimo svim bićem, ali ipak odlučimo to da zanemarimo. Bol što smo živi a sve vreme čekamo da život prođe, bol što nemamo hrabrosti, bol što ne stvaramo ono što želimo, već ono što drugi od nas očekuju, bol što toliko dugo živimo pod maskom za koju mislimo da je adekvatna i po očekivanjima drugih, dok ispod nje jeca naša autentičnost.

Poenta je da ispitate svoje emocije, upoznate ih, otkrijete zašto su tu, šta im je potrebno kako biste mogli to da im date.
Ako se često brinete, pišite o svojim brigama, o tome šta vam one poručuju, čemu vas uče.
Ako ste ljuti, u redu je, to je potpuno prirodna emocija, prigrlite je, pustite je da živi, ako imate potrebu da vičete, učinite to, ako želite da udarite nekoga, jastuk može da vam posluži, osetite ljutnju, ona je tu zbog vas, želi da vam pomogne da vratite nešto što nije u skladu s vašim očekivanjima u stanje koje to jeste. Osvestite o čemu sve mislite dok ste ljuti, zapišite sve te misli. Pogledajte jednu po jednu, i možete za svaku postaviti pitanja „za uverenja“ koja smo radili ranije.
Obavezno se setite da pitate sebe: šta gubite ako prestanete da mislite to što mislite, odnosno da se osećate kako se osećate, je li to pažnja, ljubav, zadovoljstvo, sloboda…
I kad identifikujete potrebu koja stoji iza ljutnje, razmislite kako to što vam treba sami sebi možete dati i manifestovati svaki dan u svoj život, a da ne budete više ljuti.

U ovom savremenom svetu u kome živimo veoma se ceni sposobnost da znamo sve, postižemo sve, stignemo svuda, ispoštujemo svakoga… Tradicionalna uverenja i očekivanja zahtevaju od nas da dok sve to radimo budemo i dobre majke, supruge, ćerke, saradnice… Šta za nas znači „biti dobra“ često je zamka koja nas odvede u smeru da konstantno osećamo da nismo dovoljno dobre i da sve više dajemo sebe na račun sebe misleći da ćemo tako uspeti da zadovoljimo imaginarne standarde koje smo nesvesno postavili. U celoj toj zbrci zaboravljamo ono logično i najosnovnije, a to je da je nemoguće da budemo dobri drugima ako nismo sebi, kao što je nemoguće da popijemo vodu iz prazne čaše.

Vreme je da počnete da cenite sebe, poštujete sebe i svoje granice, budete nežni prema sebi, da budete iskreni prema sebi, da ne odustajete od sebe i svojih snova, da podržavate sebe, ohrabrujete se, i strpljivo čekate da porastete.