Deobe

Па зар ти мислиш да се ја за краља борим! За оног балавца кога су одвукли у Лондон, кога не бих ни за чобанина узео. Ако му престо треба, нека се бори сам, нека узме пушку, мајчина му! Ни за Југославију се ја не борим, Адаме. Да је наша држава нешто вредела, не би пропала за недељу дана. Ја сам четири године, заједно с тобом, гинуо за државу и краља, и више ни кап пилеће крви не дам за њих. Даваћу им само порез, и то што мање могу. Земљу ја браним, Адаме. Земља је све. Да нема земље, шта бисмо памтили, да не наслеђујемо земљу, не бисмо знали ни ко нам је отац и деда био. За земљу, моју земљу, моје њиве и винограде, за моје се ја борим. Само за моје. Да навек остане моје и мог Милоша. Крв ћу за то да проспем, све ћу да сатрем. Нећу жив да дочекам власт комуниста и твога сина. Запамти, поручи му.

Опредељујем се за искреност, имам двадесет четири године, и презирем мудрост која скрива кукавичлук.

Великом делу неоп­хо­дан је сведок. Да ли је човек извео иједан подвиг анонимно. Треба неко да те гледа, слуша, да ти даје подстрек. Љубављу или мржњом, свеједно

Страшно, гадно. Упалио је нову цигарету. Како ће ме испрљати и компромитовати. И главу ће ми скинути. А онда ће се, на крају, појавити из буџака неки мудрац који је ћутао и није угазио у ову свињарију.

Да примите на знање: ценићу вас онолико колико храбрости будете имали да ми говорите непријатне чињенице.

онда кад се враћао из гимназије, увек сам, строг, без осмеха, био Робеспјер, мимоилазио своју кућу, стизао до болничке капије, читаве ферије провео у читању књига о Француској револуцији, тада је он одлучио да се по свему разликује од других. Разболео се од тих тајних гро­зница, никоме се није поверио, жеље су постале патња, утишавале су му смех, згужвале лице; да, Загорка му је рекла: Твоје лице није лице човека који верује у себе, људи то виде.

Традиција је магацин нађених ствари. Магацин који се не држи под кључем. Свак узима оно што му се допада.

, ако вас то занима, цео мој политички програм стаје у једну реч: слобода. Да, чак и изнад хлеба. То није нетачно. Демократија је и право на гладовање. Зашто. Зато што слобода и хлеб нису ни у каквом сродству. Зашто цинизам. Да сте ви у политици бар једну битку изгубили, верујте ми, много бисте обазривије употребљавали неке категорије

Ви сте млад човек, ви не знате шта је пораз. А од свих пораза, политички најтрајније понижава.

Нове идеје, стварање, то је увек ризик. Наравно, критиковање и исмевање туђих мана увек је ефектно.