Put do kuće svakog jutra sve je duži

Noanoa, obećaj mi još nešto, dakle samo još ovo: kada budeš doveo rastajanje do savršenstva, moraš me napustiti, bez osvrtanja. Živi svoj život. Užasno je kada ti nedostaje neko ko je i dalje tu.“

„Učiteljica nas je terala da napišemo priču o tome šta želimo da budemo kad porastemo“, rekao je Noa.

„I šta si ti napisao?“

„Napisao sam da bih zasad želeo da budem mali.“

„To je veoma dobar odgovor.“

„Zar ne? Radije bih bio star nego odrastao. Svi odrasli su ljuti, a samo se deca i stari smeju.“

„Jesi li to napisao?“

„Da.“

„Šta ti je rekla učiteljica?“

„Rekla mi je da nisam razumeo zadatak.“

„A šta si joj ti rekao?“

„Rekao sam da ona nije razumela odgovor.“

Čovek pretrpi neuspeh samo onda kada ne pokuša još jednom

Klupa je okružena drvećem, jer deda voli drveće, zato što drveće čisto zabole šta ljudi misle.

„Čovek pretrpi neuspeh samo onda kada ne pokuša još jednom.“

Kada se mozak ugasi, prođe mnogo vremena pre nego što to telo sazna. Čovekovo telo poseduje fenomenalan radni moral, ono je pravo matematičko remek-delo, i nastaviće da radi sve do poslednjeg svetla. Naš mozak je najbeskrajnija jednačina, a kada je čovečanstvo bude rešilo, postaće moćnije nego kada smo hodali po Mesecu. U svemiru nema veće misterije od čoveka. Sećaš li se šta sam ti rekao o neuspehu?“

„Jesi li zato toliko umoran?“

„Da, ponekad se osećam kao da sam zaspao na sofi dok je još bio dan, a onda se iznenada probudim i mrak je, pa mi treba nekoliko sekundi da se setim gde sam. Na nekoliko trenutaka sam u svemiru, moram da žmirkam i trljam oči i dozvolim mozgu da napravi još nekoliko dodatnih koraka da bih se prisetio ko sam i gde sam. Da bih se vratio kući. Taj put sada svakog jutra postaje sve duži, put od kosmosa do kuće.

Najgora stvar u vezi sa starenjem jeste što više nemate ideja

„Nikada nisi bio jednostavan, ljubljena moja tvrdoglava svađalice, i nikada diplomata. Možda je s vremena na vreme bilo prilično lako imati loše mišljenje o tebi. Ali niko, baš niko mi ne sme reći da te je bilo teško voleti.“

Ne razume svako da voda i so imaju miris, a imaju ih, samo se morate dovoljno daleko udaljiti od svih drugih mirisa da biste ih osetili. Morate sedeti nepomično u nekom čamcu i opustiti se dovoljno da imate vremena da se potpuno udubite u neku misao. Jezerima i mislima je upravo to zajedničko – zahtevaju vreme.