Goran Petrović

Sitničarnica "Kod srećne ruke"

    Milana Vogronicje citiralaпре 7 месеци
    Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав... Наопослено било, да сутра, како се оно каже, зажалите... Јелена, када му је успело да вас овде види, како ће вас тек гледати онамо...
    Evoksje citiralaпре 2 године
    Укратко објашњено, према психологији перцепције, процес читања се разлаже на сакадичне, скоковите покрете ока, у трајању од педесетог дела секунде, од фиксационе тачке до фиксационе тачке, заправо од једног до другог низа словних знакова, речи или групе речи. Покрете прекидане паузама или враћањем уназад, ако би изостало разумевање прочитаног текста. Натенане говорено, међутим, часци читања су били најдужи часци на свету. Сваки је вредео малу вечност...
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 године
    – Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.
    SophisticatedCatje citiraoпре 5 дана
    Има ствари које се никада не могу пронаћи ако су стално на истом месту – неуморно је госпођа премештала плоче из омота у омот, садржај фиока тоалетног сточића у фиоке комоде, и обрнуто, све док ни сама не би знала где шта стоји, те би се пријатно изненађивала приликом сваког наредног слушања музике или претресања ситница
    Katarinaje citiralaпре 8 дана
    Пробајте са ситним радостима, тешко да нам шта друго преостаје
    b2179588890je citiraoпре 3 месеца
    Неспоразум?! – поновио је утучено. – Да, неспоразум, биће да сам хтео превише. Наставићемо од водених цветова у рибњаку, наставићемо, у наредном писму, од места где смо пре стварности застали...
    b1524218700je citiraoпре 4 месеца
    што се онда држите тако... Не измичите се... Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав...
    b1524218700je citiraoпре 4 месеца
    Нисам се обазирао. Решио сам да раскинем са прошлим добом, решио сам да стварам будућност. И напредовао сам – брже од очекивања
    b1524218700je citiraoпре 5 месеци
    Међутим, Јелена мисли да се може побећи... Куда год отишла, то није могуће... Барем није могуће побећи од матерњег језика
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    И сам професор ми је говорио: „Софија драга, колико год изгледале различите, књиге се далеко одавде сусрећу. Када читаш једну изистински пажљиво, с пуним разумевањем, то је као да си читала многе околне.“
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    – Ета так... Две љубви скупа никагда ње магут.
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    Али, спољашњост не постоји сама за себе, она пре зависи од онога ко је и како прихвата...
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    – Визија је увек јача од саме стварности, уколико стварност уопште постоји за уметника!
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    Да, љубав нема ниједан познат, оштро исказив облик, она је као дугина пара, неухватљива, а свуда присутна, као тај сфумато на њеним цртежима.
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    време читања је збијено време, час овде није исти као и сат тамо, некада десетоструко траје, некада је краћи од оног делића између два трептаја.
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    Било је књига које су садржале само прошлост, тако давну прошлост да су облици постојали једино захваљујући привиђењима. Књига којима се проносио људски ромор, музика и смех, да би пришавши затекао – столетни одјек. Или књига које су походили само посвећени, настојећи да из преосталог обнове изглед какве грађевине или да испод заборава, тежег од свега најтежег, извуку вредећу помисао. И постојала је стварност која је личила на такве књиге, само се, за разлику од њих, није могла склопити, одложити.
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    – Књиге су као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвасто ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе? До последње живе капи, док и сами нису стали да се суше, да се камене... – куцнула би Наталија Димитријевић кажипрстом о хрбат некакве обимне историјске студије, звук је сличио оном којим се оглашава сига
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    – Госпођо Наталија, када идемо тамо, односно онамо, постојимо ли овде? – пренула се Јелена.

    – Постојимо ли?! – поновила је стара дама. – И где? То је добро питање. Верујем да се истовремено ради о некој врсти благог присуства или благог одсуства. Мада се тај однос разликује од човека до човека. Ако смем да приметим, и од народа до народа.
    Tajna Ključaonicaje citiralaпре 5 месеци
    Мноштво различитих људи је у истом часу, на сасвим другом крају Београда, у другом граду, чак на другој страни света – читало исту књигу. И сви су они том књигом, тим простором били окупљени. Неки од њих кадри да препознају остале читаоце, неки неспособни и себе да разазнају.
    Danijela MJje citiraoпре 6 месеци
    Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав...
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)