Književni klub knjigomrzaca

Knjige su kao ljudi. One koje ostanu na polici izgledaju kao prelepe porcelanske lutke, ali one sa iskrzanim stranicama imaju najbolje priče.

Svako od nas čuva čitav univerzum u sebi. Kroz knjige možemo da ga istražimo.

I kad upoznate nekog kome ne morate da objašnjavate sebe, učinite sve da tu osobu zadržite u svom životu.

Svi knjigoljupci znaju neki roman koji ih je oborio s nogu, kao i neki koji ih je ponovo postavio na njih

Trideset treće poglavlje

Na poleđini nije bilo imena niti datuma, ali to su morali biti Eliotovi roditelji na dan venčanja. Imao je oči tog čoveka i, kad je spavao, ozbiljno lice te žene. „Kakvo si ti čudo bio, odakle si potekao“, prošaputao je Tom. Znao je da se Eliot nasmejao i složio.

„Odanost je čudna. To je dragocen dar i tako se lako daje pogrešnim ljudima.“

Možda više ne mogu da te čujem, kako pevaš dok se tuširaš, ali moram verovati da si tu, da ti i ja nastavljamo zajedno. Možda mi se upravo ovog trenutka smeješ. Ali molim te, udovolji mi. Toliko toga želim da znaš.

Smešio se, lakim osmehom namenjenim samo njoj, koji joj je davao pravo da se razmeće.

„Pametna žena nikad ne pretpostavlja, Lejni. Postavi pitanja na koja ti trebaju odgovori.“