bookmate game
Knjige
Simonida Milojković

U zagrljaju princa tame

Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina
Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima
Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“
U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.
Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…
119 štampanih stranica
Prvi put objavljeno
2022
Izdavač
Laguna
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • Jasna Prokovićje podelio/la utisakпре 2 године
    👍Vredna čitanja
    💀Jeziva
    💡Poučna
    🚀Čita se u jednom dahu

    Da se razumemo, nije ovo neka književna umetnost, nema književnu vrednost, ali ima ljudsku, ovo nije priča o zlu, već upozorenje..ako se posle toga zamislimo, Simonida je postigla cilj. Takva deca i ljudi su oko nas, tu i tamo pročitamo nešto o tome i zaboravimo na to, jer, to se ne dešava nama već tamo nekim porodicama..a oni su svuda oko nas, imaju svoje hramove, svoje skupštine i tek poneko o tome i piše. Jezivo.

  • Marko Uskokovićje podelio/la utisakпре 7 дана

    Ne znam, naspram ranijih knjiga ova mi je najslabija. No, možda samo meni nije "sela".
    2/5

  • b1146825626je podelio/la utisakпре 25 дана
    👍Vredna čitanja

    Ne citati pred spavanje, jako korisna ali i mučna.

Citati

  • Jasna Prokovićje citiralaпре 2 године
    Danas kad čovek priča, ovaj drugi ga ne sluša, već smišlja šta će on da kaže kad uzme reč. A ja pažljivo slušam, saosećam sa čovekom, razumem ga i nikada nikoga ni zbog čega ne osuđujem. Ne leči terapija, leči empatija.
  • Sara Trailovicje citiraoпре 6 месеци
    Nikada ništa nemoj voleti toliko jako da ne možeš gledati kako umire
  • spatium2004je citiraoпрошле године
    – Ne povređujem ni sebe ni druge. Ali tebe, Zorice, hoću. Vratiću ti za sve što si mi učinila.

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)