Mala prodavnica otrova

„Prokletstvo magike je, smatraju, to što posle svake velike koristi sledi veliki gubitak. Za svaku uspešno izvedenu čaroliju, nešto drugo – u stvarnom, prirodnom svetu – pođe užasno naopako.“

Za mene, čar istorije ležala je u trivijalnim pojedinostima davno proživljenih života, u neizrečenim tajnama običnih ljudi.

„U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

Zašto radije patimo nego da otkrijemo tajne? Naprosto zato da se zaštitimo ili zato da zaštitimo druge?

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

Za ljude, lavirint. Mogla sam im pokazati sve što su hteli da vide tamo u Medveđoj aleji.

Da ubica ne mora ni da mrdne svojim dugačkim, nežnim prstom. Da ga ne mora dodirnuti dok umire.

Postoje i drugi, pametniji načini: staklenke, jelo i piće.

Apotekarka je bila prijateljica nas žena, čuvarka tajni: muškarci su mrtvi zbog nas.

Samo što nije ispalo onako kako sam naumila.

I nije apotekarka kriva za to. Nisam čak ni ja.

Krivica je isključivo do mog muža i njegove žudnje za onim što mu nije bilo namenjeno.

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

Osmehnula sam se, shvativši ironiju. Dete se možda ne nalazi u mojoj neposrednoj budućnosti, ali nešto drugo – jedan davnašnji san – zauzelo je njegovo mesto.

Pozdravivši se s Gejnor, otišla sam na drugi sprat. Ponadala sam se da neće primetiti kad skrenem u čitaonicu Odeljenja humanistike. Moram priznati da sam se tog časa zaista potrudila da je eskiviram; za ovaj zadatak htela sam da budem sama i daleko od radoznalih očiju, ma koliko dobronamerne bile.

Prišla sam jednom od bibliotečkih kompjute

Malobrojna su mesta na kojima žene mogu ostaviti neizbrisiv trag.“

Gorak je to zalogaj bio, ta spoznaja da nisam bila ništa više od suda u koji se praznila Frederikova požuda