Kuća noći

Oko nas se neprestano dešavaju stvari koje naša čula ne mogu da shvate. To znam zato što ja nemam jedno čulo i samo preko drugih znam da ono postoji. Ali zapravo ne znam kako je to – videti. Dok vama ostalima nema ko da kaže koja vam čula nedostaju.“

Ali povremeno laži koje izgovaramo previše glasno i previše često postanu donekle istinite

Kad više nemaš izbora, stvari postanu jednostavnije.

Ko želi da piše knjige, mora da pročita najbolje.

Da. Ko želi da piše knjige, mora da pročita najbolje.“

Ali to je bila samo optička varka, Karen se uvek sjajno orijentisala, kao mačka. Mogao si je baciti s krova i znati da će se – za razliku od ljudi poput mene – dočekati na sve četiri.

Na prvoj je, ispod imena pisca Vilijama Goldinga i naslova Gospodar muva, bila slika odrubljene svinjske glave pobodene na kolac. A na drugoj, Preobražaju od Franca Kafke, bila je nacrtana neka grozna bubetina, kao bubašvaba.

Osim toga, kažu da se kvalitet jednog društva meri njegovim odnosom prema najslabijim jedinkama. Da bi se on mogao izmeriti, valjda neko mora preuzeti na sebe ulogu te najslabije jedinke?

„Kad nama ovlada strah, pravimo svakakve gluposti“, tada će Rajs. „Ali sada kada se osećaš sigurno, upravo si pustio muvu da izađe kroz prozor. Šta misliš, šta je od toga tvoje pravo ja? Ako bi se otarasio onoga čega se plašiš, mislim da bi upoznao jednu novu osobu, osobu koja ti se sviđa, dečaka koji si nekad bio. I onda više ne bi morao da budeš onaj kog prezireš toliko da te to tera da budeš nevaljao.“

Ono nije bilo tačno. Mogao sam još. Uvek možemo još. Pa potrčah