Demon Koperhed

Ali odakle ona potiče, ta bolest žudnje? Od načina na koji sam se rodio, ili od onih što su me napravili, ili od ekipe s kojom sam se kasnije družio? Svi upozoravaju na loše uticaje, ali čoveka uništi ono što je već u njemu.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

U prvim danima otkako sam upoznao Dori, ulagao sam mnogo truda u neprestano razmišljanje o njoj, divljenje, planiranje kako da se smuvam s njom. Bio sam omamljen od žudnje. Sada sam je imao, a sav onaj vazduh bio je iscurio. Živeo sam život kao izduvana guma.

Samo što je to bila još jedna od onih stvari kojih sam želeo više, Demon i njegove žudnje: za hranom, za ljubavlju i dodirom, a sada i za tim da njeno ozareno lice vidi nešto što sam uradio kako treba.

Želeo sam da im kažem da ne završe samo devojčice unutar četiri zida mržnje i sa pesnicama za doručak, da to svakoga može da snađe. Ali držao sam jezik za zubima. Sigurnije je o nekome znati više nego što taj neko zna o tebi.

Umesto toga sećam se svake bogovetne sitnice u vezi sa sahranom. Taj dan mi čami veliki i težak u mozgu kao kakva divovska stenčuga u okeanu, čeka da se nasučem na njega. Stvarno bih voleo da mi izađe iz mozga. On ne mrda.

. Čuvanjem tajni od mladih ušiju samo se sadi seme između njih, a ono je u mojoj glavici izrastalo u smrti jezivije od onih što sam u tom uzrastu smeo da gledam na televiziji.

Kao da veran možeš biti samo ako se povrediš.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.