Bezobrazna pisma

Znaš šta se dešava kad doslovno sve možeš da imaš? Nekom ironijom, to više uopšte ne želiš. Nedostaje mi ta žudnja. Nedostaje mi da budem normalno ljudsko biće.

„Imala je običaj da kaže: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

Strahovi su privremeni – dolaze i odlaze tokom života. Ali kajanje je trajno – nosimo ga zauvek sa sobom.

Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

Mužjak male tkalje gradi najlepše gnezdo. Sprema ga za ženku i ako joj se svidi pariće se s njim.

U sadašnjosti je bezbednost. Trenutno si u svojoj spavaćoj sobi i razgovaraš sa mnom. I to je sve. Tvoje brige dolaze iz prošlih iskustava a strahovi od budućih. Ni prošlost ni budućnost nisu stvarni. Postoji samo sadašnjost. Ako se budeš držala te mantre, bićeš okej u svemu što radiš.

Imala je običaj da kaže: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

„Nekako suprotno od onoga što važi kod ljudi? Tako sam se ja osećao pre no što sam tebe našao. Šuplje iznutra. Sjajno za lubenice, ali trulo za ljude.“

Ali ponekad moramo prestati da živimo u prošlosti da bismo dozvolili sebi da budemo srećni.

„Za slučaj da nisam bio jasan, za mene je ljubav dovoljna, Luka. Ali ti mi moraš dozvoliti da te volim.“