Bezobrazna pisma

„Imala je običaj da kaže: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

Znaš šta se dešava kad doslovno sve možeš da imaš? Nekom ironijom, to više uopšte ne želiš. Nedostaje mi ta žudnja. Nedostaje mi da budem normalno ljudsko biće.

„Strahovi su privremeni – dolaze i odlaze tokom života. Ali kajanje je trajno – nosimo ga zauvek sa sobom.

Moj dom je tamo gde si ti.“

Moj dom je tamo gde si ti.“

Ponekad shvatiš da snovi koje slediš nisu besplatni i da je cena za njihovo ostvarenje daleko veća nego što si očekivao.

Pametne devojke su bogate kad imaju ono što se ne može kupiti.“

Nisam se plašila da ću biti zarobljena, plašila sam se slobode.

Nisam se plašila vatre, plašila sam se da ću se opeći.

Nisam se plašila da pokušam, plašila sam se da ću biti povređena.“

Osam godina plašila sam se mraka.

Osam godina plašila sam se opraštanja.

Osam godina plašila sam se da ću biti zarobljena.

Osam godina plašila sam se vatre.

Osam godina plašila sam se da pokušam.

Tvoja ljubav pomogla mi je da shvatim da se u stvari nikad nisam ni plašila mraka, plašila sam se onoga što vreba iz mraka.

Nisam se plašila rastanka, plašila sam se da prihvatim ono što se već desilo.

Svi mi imamo svetlo i tamu, ljubavi. Trudimo se da mrak sakrijemo od drugih jer se plašimo da će ih oterati. ali tvoj mrak me ne plaši, Luka. Samo mi budi želju da te držim za ruku i da budem tvoje svetlo dok ponovo ne pronađeš svoje. To ljudi rade kad su zaljubljeni. Neću uvek biti u stanju da prizovem tvoje svetlo, jer ponekad ga moraš sama naći u sebi, ali biću pored tebe i držaću te za ruku u mraku tako da te ništa ne uplaši.