veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost
Ivan Stanojevićje citiraoпре 4 године
Tako se jedna puza ili medenjača u Švajcarskoj prostire na skoro pola kvadratnog kilometra i stara je ravno hiljadu godina.13 Druga živi u Oregonu, u SAD, i procenjuje se da ima čak 2.400 godina. Ona se prostire na devet kvadratnih kilometara i teži šeststo tona.14 Gljive su zato najveća poznata živa bića na Zemlji.
AnnabelAuraje citiralaпре 5 година
Šuma u svakom slučaju može da se odrekne većih životinja. Srne, jeleni, divlje svinje, zveri, pa čak ni većina ptica ne bi ostavila bolnu prazninu u ekosistemu. Čak kada bi svi nestali istovremeno, šuma bi bez većih negativnih posledica jednostavno nastavila da raste. Sasvim je drugačije s majušnim organizmima pod vašim nogama.
AnnabelAuraje citiralaпре 5 година
I stvarno – ubrzo su merni uređaji zabeležili tiho krckanje na frekvenciji od 220 herca.
AnnabelAuraje citiralaпре 5 година
Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.
visnjavas2012je citiraoпре 15 дана
veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh.
zajedno su jači
visnjavas2012je citiraoпре 15 дана
Jedno stablo nije šuma niti može da stvori lokalno uravnoteženu klimu, pa je prepušteno na milost i nemilost vetru i vremenu.
.
visnjavas2012je citiraoпре 15 дана
zašto deli svoju hranu sa jedinkama iste vrste i tako brižljivo neguje konkurenciju?
dobro pitanje
visnjavas2012je citiraoпре 15 дана
biljke, prema tome i drveće, vrlo jasno razlikuju svoje korenje od korenja drugih vrsta, pa čak i drugih jedinki sopstvene vrste.
razlikuju korenje drugih jedinki, znači nije slučajno...
visnjavas2012je citiraoпре 15 дана
da li možda korenje drveća raste prosto bez razmišljanja i besciljno kroz tlo i uvek se povezuje sa primercima iste vrste kada naiđe na njih. Od tog trenutka bi nužno međusobno razmenjivalo hranljive materije, gradilo navodnu socijalnu zajednicu i pritom bi davanje i uzimanje bilo samo slučajno.