Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Kaže se da intuicija, koja se obično naziva šesto čulo, nije ništa drugo do prepoznavanje. Što više ljudi slušamo, to ćemo prepoznavati više vidova ljudskosti i naša intuicija biće bolja.

Ljudi koji se plaše intimnosti obično pribegavaju šalama koje izazvaju razmirice, šalama koje omalovažavaju, zlobnom humoru koji obeshrabruje slušanje i interakciju jer ljude čini defanzivnim.

Zabavljanje s nekim jeste ritual upoznavanja te osobe i to dovoljno dobro da bismo mogli zajedno da se smejemo.“ Da bismo imali interni vic, da bismo tu osobu mogli da nasmejemo čak i kada je ljuta na nas, da bismo imali dozvolu da spustimo gard i ponašamo se šašavo, neophodno je da se posvetimo pažljivom slušanju te osobe. „Morate da je slušate dovoljno dugo da biste umeli da ponovite nešto što je rekla i unesete smešan obrt, a da ujedno znate i koje granice ne bi trebalo da prelazite“,

Radost i dobrobit interakcije potiče od toga što smo usredsređeni na reči i postupke sagovornika i on na naše i što smo spremni i voljni da slušamo i reagujemo na njegove reči. Posledica takvog odnosa jeste međusobno razumevanje, čak i uvažavanje.