Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

povoca (skretanje toka razgovora na sebe)

Džon: Moj pas je pobegao prošle nedelje, trebalo mi je tri dana da ga pronađem.

Meri: O, ne. Gde ste ga na kraju pronašli? (podržavanje toka razgovora)

Sju: Sinoć sam gledala stvarno dobar dokumentarac o kornjačama.

Bob: Nisam neki ljubitelj dokumentaraca. Više sam tip za akcione filmove (skretanje toka razgovora na sebe)

Sju: Sinoć sam gledala stvarno dobar dokumentarac o kornjačama.

Bob: Kornjače? Kako se desilo da baš to gledaš? Je l’ te zanimaju kornjače? (podržavanje toka razgovora)

postoje dve vrste reakcija na razgovor. Češća reakcija je skretanje teme, kada se pažnja preusmerava sa govornika na slušaoca. Ređa, ona u kojoj je Dizraeli briljirao, jeste reakcija podržavanja toka razgovora, kada slušalac ohrabruje govornika da još detaljnije ispriča šta želi da bi ga još bolje razumeo. Evo nekih hipotetičkih primera:

Džon: Moj pas je pobegao prošle nedelje, trebalo mi je tri dana da ga nađem.

Meri: Naš pas stalno kopa ispod ograde, pa zato ne smemo da ga puštamo napolje bez po

je razviti unutrašnji dijalog jer kako razgovaramo sami sa sobom utiče na to na koji način slušamo i čujemo druge ljude.

onome što nas motiviše. Ali njihova prošlost, tradicija, iskustvo i stanovišta razlikuju se, naravno, od naših.