Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Kada nam neko govori kako se osećamo ili šta treba da radimo, mi zauzimamo odbrambeni stav, što je većini ljudi dobro poznato “, rekao mi je Palmer. „Počinjemo da branimo neodbranjivo. ’To je arogantno. Ti me ne poznaješ. Naravno da sam zainteresovan, to je izvanredna prilika.’ Počinjemo sebe da ubeđujemo u nešto. A to potpuno menja dinamiku i tok razvoja stvari.“

Štaviše, kad nekome govorite šta treba da uradi ili kako treba da se oseća, tada ga isključujete iz razgovora, ućutkujete ga.

Pitanja nisu osmišljena da usmeravaju mišljenje te osobe ili da utiču na nju. Cilj pitanja koja postavlja odbor za razjašnjavanje jeste da pomogne osobi da se udubi u sebe, tako da sama dođe do odgovora. Dakle, jasnoća proističe iz unutrašnjeg bića, i samo odatle.

zašto se ljudi toliko često osećaju kao da ih njihovi partneri pogrešno razumeju i ne slušaju dok govore. Njen odgovor bio je prilično jednostavan: ljudi koji su u dugim vezama obično gube radoznalost i zanimanje jedno za drugo.