Anansijevi momci

Debeli Čarli uze knjigu sa vrha gomile. Bila je to knjiga o italijanskoj arhitekturi.

„Zar ga je interesovala arhitektura?“

„Da, strastveno.“

„Nisam to znao.“

Gospođa Higler slegnu ramenima i srknu kafu.

Debeli Čarli otvori knjigu i vide ime svoga oca uredno ispisano na prvoj stranici. On zatvori knjigu.

„Nikad ga nisam poznavao“, reče Debeli Čarli. „Ne zaista.“

bio deo njega. On se uhvati za tu spoznaju i pusti da mu mreža ispuni um. A u ruci je držao bratovljev jezik: on je sve doskora bio deo Pauka, te je svim svojim bićem priželjkivao da ponovo postane deo njega. Žive stvari pamte.

Neobuzdana svetlost

Vi nikada niste dosadni“, reče Grejam Kouts. „Nimalo.“

On spusti slušalicu. Najsmešnije je to, pomisli Grejam Kouts, što je Morisova komična persona uvek pripadala bandoglavim Jorkšircima, ponosna što zna gde mu je novac, sve do poslednje pare

Rozina mama je bila veoma uštogljena gomila jedva promišljenih predrasuda, briga i zađevica.

pričate priču. To je sve

Šta rekoste? Želite da znate da li je Anansi izgledao kao pauk? Naravno da jeste, sem kad bi izgledao kao čovek.

Ne, nikada nije menjao svoj oblik. Zavisi samo od toga kako

„On nije bio bog. On je bio moj tata.“

„Može da bude i oboje“, reče ona. „Dešava se.“

„Da li vas je to pogodilo?“

„Bila sam udata žena.“ Još jedan gutljaj kafe. „A nisi mogô da ga mrziš. Ne bi čovek mogô čak ni propisno da se naljuti na njega. A kako ju je samo gledô – majku mu, da je mene ikad tako pogledô, umrla bih sva srećna. Znaš li da sam, na njihovom venčanju, ja bila deveruša tvojoj majci?“

„Nisam to znao.“

Klima-uređaj je počinjao da bljuje hladan vazduh

re mog vremena. Jedi tu kolenicu

„Kakav je on bio?“, upita Debeli Čarli. „Kad je bio mlad.“

Gospođa Danvidi ga napućenih usana pogleda kroz svoje debele, debele naočari, i odmahnu glavom. Reče samo: „To je bilo pre mog vremena. Jedi tu koleni