Anansijevi momci

„Mogla bih“, složi se ona, „ali neću

„Više nemam nikoga od porodice“, reče on Rozi, gotovo čangrizavo.

„Imaš mene“, reče ona. To Debelom Čarliju izmami osmeh na lice. „I imaš moju mamu“, dodade ona, što osmeh saseče u korenu

Sve vreme je imao želju da se izvini sobi punoj ljudi koje nikada nije upoznao

Strangers In the Night.

What’s new, Pussycat

Swing Low, Sweet Chariot

Na sahrani, u krematorijumu na jugu Londona, Debeli Čarli je očekivao da sretne svoga oca: možda će se starac pojaviti na čelu džez orkestra, ili će ga duž prolaza između sedišta pratiti klovnovska trupa, ili pak šest šimpanzi sa tompusima, na trotinetima; Debeli Čarli se osvrtao čak i za vreme službe, gledajući preko ramena ka vratima kapele. Ali otac Debelog Čarlija nije bio tu, samo prijatelji njegove majke i daleki rođaci

pravim osmehom i, bar na tren, učini mu se opet mladom

Debeli Čarli nije mogao da zamisli ništa gore od prisustvovanja žurci na odeljenju za osobe obolele od raka, koju je priredio njegov otac uz pomoć džez orkestra. On ništa ne uzvrati.

„On nije loš čovek“, reče majka Debelog Čarlija, sa iskrom u oku. A zatim se namršti. „Ne, to baš i nije istina. Svakako nije ni dobar čovek. Ali mi je sinoć učinio veliko dobro“, i ona se osmehnu

Ako ima imalo pravde na ovome svetu, pomisli Debeli Čarli, moj otac će produžiti niz hodnik, proći će pravo pored nas i završiti na urološkom odeljenju; međutim, pravde nije bilo, te je njegov otac došao do vrata onkološkog odeljenja i zastao