O pisanju

Uživali smo u zajedničkom društvu jer mi smo svi pisci, i zato nikad jedni druge nismo pitali odakle nam stižu ideje; znamo dobro da to ne znamo.

Nigde ne idem bez knjige. I pronalazim svakovrsne prilike da zaronim u nju. Trik je naučiti sebe da čitamo i u malim i u dugim gutljajima. Čekaonice su stvorene za knjige – naravno! Baš kao i pozorišna predvorja pre predstave, dugi dosadni redovi i svima najdraža klonja. Zahvaljujući revoluciji na polju audio-knjiga, sad možete da čitate i dok vozite. Šest do deset knjiga koje pročitam svake godine su audio. Neko će reći da propuštam divne trenutke druženja s radiom. Pitaću ih koliko puta mogu da odslušaju Dip parplovu pesmu Highway Star.

Možete da pišete, trebalo bi da pišete i pisaćete ako ste dovoljno hrabri. Pisanje je magija. Ono je, kao i svaka stvaralačka umetnost, voda života. Voda je besplatna. Zato pijte.

Najstrašniji trenutak jeste onaj koji prethodi početku.

Posle njega može biti samo bolje.

Formula: druga ruka = prva ruka – 10%.

Prija mi pomisao da sam i ja s vremena na vreme njoj pomogao na isti način, zato što smatram da se brak, kad ne znate šta da uradite, sastoji i od davanja odlučnog glasa u prilog neke odluke.

Pisanje nije život, ali smatram da ponekad može biti put za povratak u njega.

Radićete to doveka ako možete da radite iz zadovoljstva.

Najvažnije što se mora znati o pozadinskoj priči jeste da (a) svi imaju prošlost i (b) njen najveći deo nije zanimljiv.

počinjanje posla s pitanjima i tematskim premišljanjima je recept za lošu beletristiku. Dobro štivo uvek počinje s pri-

čom i napreduje ka temi; gotovo nikad ne počinje s temom pa da tema napreduje ka pri-

či.