Toranj praskozorja

želim da to iskoristim da bih svetu donela dobrote, da bih uradila nešto od svog beskorisnog i protraćenog života.“

Ona nijednom nije izgubila živce, niti pokazala preku narav – što se ne bi moglo reći za mnoge

Kejol se nasmeši svojoj ženi, toj svetlosti ka kojoj je i ne znajući stremio celog života, čak i kada nije mogao da je vidi.

Svaki korak, sve što se desilo, vodilo je do ove tačke.

Od one utvrde na snegom šibanim planinama, gde ga je čovek lica tvrdog kao stenje oko njih izbacio u studen, do rudnika soli u Endoviru, gde mu se jedna krvnica očiju poput vatrene stihije podrugivala, nesalomljiva iako je godinu dana proživela u paklu.

Krvnica koja je našla njegovu suprugu, ili su se njih dve međusobno našle, dve žene koje su bogovi blagoslovili lutale su propalim svetom koji je pao pod senku – i u čijim je rukama sada sudbina tog sveta.

Svaki korak. Svaki zalazak u tamu. Svaki trenutak očaja, besa i bola.

Sve ga je to vodilo tačno tamo gde je trebalo da bude.

Gde je želeo da bude.

Trenutak milosti – koji je jedna mlada žena što okončava živote uputila drugoj koja ih spasava.

Vraćam se kući“, prošapta on svom bratu, svom kralju

Moraš da stupiš tamo gde se bojiš da kročiš

Voleo sam te i pre nego što sam te ugledao“, reče joj on.

„Molim te“, uplakano izusti Nesrin.

Sartak je stisnu za ruku. „Voleo bih da smo imali vremena.“

Princ Rovan Belotrn od Doranela, nekadašnji zapovednik u službi kraljice Mev i član njenog kraljevskog domaćinstva

Ovde s njom je dom

U tom slučaju, dobro došla kući.“

Nesrin se zapitala da li su to možda najlepše reči koje je u životu čula.