35 kalorija bez šećera

Ali ponekad je bol suviše veliki, a samoća teška i strašna, kao sada, u vreme novogodišnjih praznika. Svi negde žure, prave planove, smeju se, kupuju poklone, ukrašavaju stanove. Za to vreme ona sedi u svojoj tajnoj odaji i priželjkuje da je neko pronađe i otključa. Ali kako kad je ključ sa unutrašnje strane?

Plašila se samoće, a opet, jedino se u svojoj samoći osećala sigurno. Kada bi zaključala sva vrata oko sebe, znala je da joj niko ne može prići, a samim tim, niko je ne može povrediti.

Bolje kraj sa bolom, nego bol bez kraja

Ja sam iskreno mislila, ako budem dovoljno mršava, u životu će mi sve biti lakše

Jovana je zatvorila oči. Nije mogla da gleda kako vilin konjic panično udara o staklo i pokušava da izađe iz tegle. Hoće li već jednom neko da otvori taj poklopac i pusti je napolje?

Jedino joj je gladovanje davalo mogućnost da bar o nečemu sama odlučuje.

Ne znam više ni ko sam, ni šta sam. Šta volim, a šta ne volim, Čak ne znam ni koja muzika mi se sviđa. Roditelji me ne razumeju. Misle da sam razmažena. Ne znam kako da im dokažem da to nije tako.

ANOREKSIJA JE OZBILJNA PSIHIČKA BOLEST.

„Ne volim zimu”, Tara je nastavila razgovor.

„A šta voliš?” – nasmejao se Goksi.

Tara je na trenutak zastala. Pogledala je u nebo i za mislila se. Goksi je strpljivo čekao odgovor. Gledao je kako pahulje padaju na Tarino čelo, obraze, nos, usne, bradu. Zavideo im je.

„Volim kale”, najzad se setila Tara. „Tako su elegantne zbog svojih dugih stabljika. Deluju otmeno, a opet su nežne i osetljive. Sviđa mi se i ta kombinacija boja: belo-žuta.”

Otvorila su se jedna od mnogih vrata u hodniku i svi iz čekaonice su pogledali u tom pravcu. Izašao je lekar i žurno krenuo niz hodnik. Bat klompi je odzvanjao još izvesno vreme. Onda su se otvorila vrata na drugom kraju hodnika i bat je prestao. Opet je bila tišina. Samo se povremeno čuo zvuk tipkanja po mobilnom telefonu.