35 kalorija bez šećera

„Mada ja još uvek ne kapiram što o tome nisi ranije pričala? Ne razumem šta je to tako strašno...” – Bata je gledao majku širom otvorenih očiju.

„Šta ja znam, ljudi različito reaguju na istinu”, pokušala je ujna da mu objasni. „Istina ponekad može da bude veoma opasna. Začas napravi dar-mar u nečijem životu. Opet, s druge strane, istina može da oslobodi nevinog iz zatvora, da pomiri posvađane, da spreči bolest...”

Jovana je zatvorila oči. Nije mogla da gleda kako vilin konjic panično udara o staklo i pokušava da izađe iz tegle. Hoće li već jednom neko da otvori taj poklopac i pusti je napolje?

Jedino joj je gladovanje davalo mogućnost da bar o nečemu sama odlučuje.

Ne znam više ni ko sam, ni šta sam. Šta volim, a šta ne volim, Čak ne znam ni koja muzika mi se sviđa. Roditelji me ne razumeju. Misle da sam razmažena. Ne znam kako da im dokažem da to nije tako.

ANOREKSIJA JE OZBILJNA PSIHIČKA BOLEST.

umesto u avion za Ameriku, ti u tristadvojku za Grocku.”

Bolje kraj sa bolom, nego bol bez kraja

Ali ponekad je bol suviše veliki, a samoća teška i strašna, kao sada, u vreme novogodišnjih praznika. Svi negde žure, prave planove, smeju se, kupuju poklone, ukrašavaju stanove. Za to vreme ona sedi u svojoj tajnoj odaji i priželjkuje da je neko pronađe i otključa. Ali kako kad je ključ sa unutrašnje strane?

Plašila se samoće, a opet, jedino se u svojoj samoći osećala sigurno. Kada bi zaključala sva vrata oko sebe, znala je da joj niko ne može prići, a samim tim, niko je ne može povrediti.

Poklonila mi je čarobno ogledalo. Sad u svako doba dana i noći mogu da vidim koliko sam lepa.