bookmate game
Knjige
Dejan Stojiljković

Znamenje anđela

  • b6882281692je citiralaпре 4 године
    „Glas o neuspehu putuje brže nego glas o slavi. To je zato što ljudskim ušima više prija da čuju da se neko srozao u balegu i blato nego kako je dotakao nebo
  • b6882281692je citiralaпре 4 године
    Ako ti je dato da učiniš velike stvari, ako imaš u sebi zdravu krv, snažnu volju, čvrst karakter, rešenost da istraješ… ako si spreman na bol, patnju, gubitak… i sve drugo što ovom trošnom životu daje boju i smisao… ne treba ti sto godina. Ponekad je dovoljan i jedan dan.“
  • b6882281692je citiralaпре 4 године
    A zlom zlo nećeš pobediti, kao što oganj

    ognjem nećeš uništiti, već vodom.

    Sveti Jovan Kronštatski
  • b9954634961je citiraoпре 5 година
    „Ali onome ko slavi svog Boga svim vidovima pobožnosti, ko ovde gradi u njegovu slavu bazilike, tamo slavi Njegovo ime darivajući neštedimice, s pravom se Bog javlja kao čuvar i Spasitelj njegove porodice, vladavine i rase.
  • b6882281692je citiralaпре 4 године
    Nosili smo taj steg u najudaljenije delove sveta. U britanske magle i afričke pustinje… I šta smo doneli narodima koji tamo žive? Civilizaciju? Zakone? Arhitekturu? Poeziju?“

    „Bogove?“

    „O, da…“, klimnu s odobravanjem Konstantin. „Sa nama su došli i naši bogovi. I imali su razna imena. Pohlepa. Zavist. Licemerje. Bratoubistvo. Tiranija.“
  • b6882281692je citiralaпре 4 године
    „Jesi li nekad ubio čoveka, sinko?“

    Pirama ovo pitanje iznenadi. Nakon kratkog oklevanja stidljivo reče.

    „Ne, gospodaru.“

    Konstantin se jetko osmehnu. Taj osmeh dade njegovom licu tužan, izmučen izgled.

    „Kad budeš učinio, dečače, shvatićeš da u tome nema ničeg uzvišenog. Naš Bog ne traži krvne žrtve, niti žrtve paljenice… Ne… najveća žrtva koju mu možeš prineti jeste skrušeno srce i čestit život… I ne zavaravaj se… to nije mala žrtva.“
  • Jackisbackje citiraoпре 7 месеци
    Idemo na Rim!“, oglasi se. „U ime jednog imperatora! Jednog carstva!“
    I vojnici isukaše mačeve i podigoše ih uvis:
    „…i jednog Boga!“
  • MikilicaMje citiralaпрошле године
    „Reči… reči… Koliko nam reči treba da bismo izrazili ono što stvarno jesmo? Ja sam sve to, Dalmacije, i nisam ništa. A najviše od svega sam ubog i potlačen. Ubog u svojoj želji da budem vladar drugima i potlačen od sopstvene grešne prirode.
  • MikilicaMje citiralaпрошле године
    Oslobođena prestonica sveta već je zakoračila u svoju budućnost, i nije bilo vremena za novog avgusta i novog gospodara da razmišlja, da čeka, da žali… Ni da popije još jedan pehar vina s prijateljem koji je posle toliko godina ratovanja i krvi odlučio da ga napusti. Ni da zamoli svoju plemenitu mater da se još jednom, makar poslednji put, pomoli za njega. Ni da obori glavu i zarije lice u šake, da prospe nekoliko suza za ženom koju je voleo i koja je volela njega… I koja je za tu ljubav na kraju odlučila da umre.
  • MikilicaMje citiralaпрошле године
    Minervina je odabrala da njena ljubav prema tebi bude zalog koji će jednog dana menjati za oprost sopstvenih grehova.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)