Uticaj | Psihologija ubeđivanja

Jedno od njih je samootkrivanje; kada sagovornik otkrije neku poverljivu informaciju, druga osoba će, gotovo neizbežno, pružiti isto zauzvrat.

društvenom dokazu, preporučuje se da budemo osetljivi na očigledno lažan dokaz onoga što čine osobe slične nama i prihvatimo da postupci nama sličnih ljudi ne treba da budu jedina osnova za naše odluke

tinejdžerima, itd.) javljaju, kao način da se spreče. Međutim, oni ne shvataju da se u jadikovki: „Pogledajte sve te ljude koji se neprilično ponašaju” prikriva podrivajuća poruka: „Pogledajte sve te ljude koji to rade”, što može situaciju učiniti još gorom korišćenjem društvenog dokaza.
Kada komunikatori ne mogu da koriste postojeći društveni dokaz zato što njihova ideja, cilj, ili proizvod nemaju široku podršku, mogu da primene moć budućeg društvenog dokaza tako što će iskreno opisivati trenutno kretanje svoje podrške, za koju publika očekuje da će se nastaviti.
Kako bi se smanjila naša podložnost pogrešnom

objavljivanja članaka o samoubistvima, kojima je dat veliki publicitet, drugi pojedinci koji imaju probleme i koji su bili slični žrtvi iz članka o samoubistvu, odlučili da oduzmu sebi život. Analiza masovnog samoubistva u Džonstaunu, u Gvajani, ukazuje da je vođa grupe, velečasni Džim Džons, koristio faktore nesigurnosti i sličnosti, kako bi podstakao samoubilačku reakciju većine stanovnika Džonstauna, koji su se ponašali kao stado.
VELIKA GREŠKA društvene potvrde koju prave mnogi prenosioci poruka jeste kritika učestalosti kojom se neka neželjena ponašanja (vožnja pod dejstvom alkohola, samoubistvo među

drugih, proporcionalno broju tih „drugih”. Kada vidimo da masa ljudi nešto radi, spremni smo da ih sledimo, zato što se njihovi postupci čine: 1) ispravnijim/vrednijim, 2) izvodljivijim i 3) društveno prihvatljivijim.
Treći optimizujući uslov za informacije o društvenom dokazu je sličnost. Ljudi se povode za uverenjima i postupcima drugih sa kojima se mogu porediti, naročito sa svojim vršnjacima ili kolegama – što nazivamo „grupnim pritiskom”. Dokaz za snažan uticaj postupaka sličnih ljudi može se pronaći u statističkim podacima o samoubistvima koje je prikupio sociolog Dejvid Filips. Ti statistički podaci pokazuju da su, posle

ukazivanje na popularnost nekog proizvoda povećava njegovu popularnost.
Društveni dokaz je najuticajniji kada su prisutna tri uslova. Prvi je nesigurnost. Kada su ljudi nesigurni, kada je situacija nejasna, verovatno će pratiti postupke drugih ljudi i prihvatiti ih kao ispravne, U nejasnim situacijama, na primer, na odluke posmatrača da drugoj osobi pruže pomoć više utiču postupci drugih posmatrača, nego u situacijama kada je sasvim jasno da je neophodna hitna intervencija.
Drugi uslov pod kojim je društveni dokaz veoma uticajan podrazumeva „većinu”; ljudi su skloniji da se ugledaju na ponašanje

Princip društvenog dokaza tvrdi da je jedan od važnih instrumenata koji ljudi koriste kako bi doneli odluku u šta da veruju i kako da se ponašaju u nekoj situaciji, ispitivanje u šta drugi ljudi veruju i kako se ponašaju. Moćni efekti njegovog delovanja pronalaze se i među decom i među odraslima, i u tako raznovrsnim aktivnostima poput odluka o kupovini, davanja dobrotvornih priloga i oslobađanja od fobija. Princip društvenog dokaza se koristi za podsticanje davanja saglasnosti neke osobe sa zahtevom, tako što ta osoba dobije informacije da se i mnogi drugi pojedinci (što više njih, to bolje) slažu ili su se složili sa njom. Shodno tome, jednostavno

Ponovo imamo prilike da vidimo da je društveni dokaz najdelo­tvorniji kod onih koji se osećaju neprijatno ili nesigurno u određenoj situaciji i koji, shodno tome, moraju oko sebe da traže dokaz da bi znali kako da se ponašaju. U ovom slučaju, možemo videti kako će profiteri iskoristiti tu njihovu sklonost

Setite se primera iz e-boksa u prvom poglavlju ove knjige, u kome su lažne recenzije o proizvodu na internetu imale takve karakteristike da su nas ubedile da je reč o falsifikatu – nedostatak detalja o proizvodu, mnogo zamenica u prvom licu i više glagola nego imenica

Kada primetimo neku promenu, očekujemo da će se ta promena verovatno razvijati u istom pravcu dok ne postane trend