Vabi-sabi

„Ne­moj da tra­ćiš sna­gu bri­nu­ći o ono­me što ne­maš. To je put ka ne­za­do­volj­stvu. Ume­sto to­ga, obra­ti pa­žnju na do­bro ko­je je već pri­sut­no u tvom ži­vo­tu a šta god da ra­diš, ra­di naj­bo­lje što mo­žeš. To do­no­si ra­dost.”

da bu­de po­če­tak sle­de­ćeg po­gla­vlja, ali je­di­no ako pri­hva­ti­te ne­sa­vr­še­nost, bu­de­te sa­o­se­ćaj­ni pre­ma se­bi i odlu­či­te da na­sta­vi­te.

pre­kid­no na­i­la­zim na nji­hov ot­por pre­dlo­gu da kre­nu iz po­čet­ka. Taj ot­por po­sle­di­ca je ve­li­kog stra­ha od ne­u­spe­ha. Ako za­poč­ne­te ne­što no­vo, sva je pri­li­ka da će­te pra­vi­ti gre­ške.

Bu­di­te am­bi­ci­o­zni. Bu­di­te ta­len­to­va­ni. Bu­di­te za­di­vlju­ju­ći. Ju­ri­te za na­dah­nju­ju­ćim sno­vi­ma i uži­vaj­te u sva­kom ko­ra­ku. Ali ne­moj­te da se pot­či­ni­te egu i po­ju­ri­te za ilu­zi­jom sa­vr­šen­stva. Ume­sto to­ga, opu­sti­te se u sa­zna­nju da je sa­vr­šen­stvo ne­do­sti­žan ci­lj. Va­žan je na­pre­dak

ka­ko že­li­mo da se ose­ća­mo i da do­ži­vi­mo ži­vot, sve bi se pro­me­ni­lo.

Taj je­dan ci­lj je žr­tva na­še ide­je o sa­vr­šen­stvu. „Kad bih sa­mo po­sti­gao X, po­stao Y, na­pra­vio Z... bio bih sre­ćan.”

Ka­da se pri­pre­mi­mo za je­dan je­di­ni ci­lj i vred­nu­je­mo se­be na osno­vu to­ga da li će­mo ga po­sti­ći – čak i ako je mno­go fak­to­ra ko­ji uti­ču na to iz­van na­še kon­tro­le – pad mo­že da bu­de bo­lan

Ne­u­speh bo­li. Ne­u­speh je pra­ćen usa­mlje­no­šću. Ne­ki lju­di ko­je ste sma­tra­li bli­skim pri­ja­te­lji­ma pre­sta­nu da vam se ja­vlja­ju. U ne­u­spe­hu vi­di­te i ono naj­go­re, a po­ne­kad i ono naj­bo­lje u se­bi i oni­ma ko­ji vas okru­žu­ju.

Shva­ti­la sam da re­de­fi­ni­sa­nje ne­u­spe­ha ne zna­či da tre­ba da ga za­vo­li­mo, ili da ga iš­če­ku­je­mo. To zna­či da tre­ba da ra­di­mo naj­bo­lje što mo­že­mo s na­me­rom da uspe­mo (jer nam je sta­lo do ono­ga što ra­di­mo), ali ako do­đe do ne­u­spe­ha, tre­ba da se su­o­či­mo s njim ka­ko bi­smo na­sta­vi­li da­lje

Uvek po­sto­ji mo­guć­nost za pad na gra­fi­ko­nu, za tap­ka­nje u me­stu ili za rast. Jed­no­stav­no za­vi­si od vas, od va­šeg sta­va, ener­gi­je i pa­žnje. To se ne od­no­si sa­mo na sa­vla­da­va­nje ve­šti­na. Od­no­si se na uče­nje o nov­cu, lju­ba­vi, ili ro­di­telj­stvu. Čak i o se­bi. Ne po­sto­ji go­to­vo, za­vr­še­no ili sa­vr­še­no. Po­sto­ji sa­mo uče­nje.