Римляне говорили: пока дышу — надеюсь. Мы говорим: пока надеюсь — дышу. За бегом времени, дневной суетой и тяжестью забот мы часто забываем о самом главном. О жизни. О свободном взмахе рук-крыльев, о шуме ветра в ушах и брызгах солёных волн в лицо. Эти истории — напоминание о том, что мы — существуем. Пока дышим. И пока надеемся. Серия: Непростые истории.
Ova knjiga je trenutno nedostupna
303 štampane stranice
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)