Vesala

„Част, је ли? Шта је то уопште? Сваки човек мисли да је то нешто друго. Не можеш да је попијеш. Не можеш да је појебеш. Што је више имаш, то ти мање користи, а ако је немаш уопште, нимало ти не фали.“

Патња је оно што човеку даје снагу, младићу мој, баш као што је најдуже кован челик најотпорнији.

погубљење увек се окупи бројна публика. Људи воле да гледају смрт. Подсећа их да колико год бедни, колико год ниски, колико год ужасни њихови животи били… бар их још имају

Људи воле да гледају смрт. Подсећа их да колико год бедни, колико год ниски, колико год ужасни њихови животи били… бар их још имају

Пожелео је да сам буде упола толико спреман, и знао је да човек никада није истински спреман. Не мораш да будеш спреман. Мораш само да кренеш.

„Отворен ум је попут отворене ране“, зарежа Глокта. „Лако се затрује. Лако се загноји. Свом власнику највероватније наноси само бол.“

Чудно је како, док недаће трају, успевамо да их трпимо. Чим је криза готова, снага у трену ишчили из нас.

„Корак по корак“, промрсио је за себе док се пентрао. Само је тако то могао да посматра. Ако довољно чврсто стегнеш зубе и начиниш довољно корака, можеш било где да стигнеш. Један болни, уморни, слеђени корак по корак. Шта је друго могао?

„Хвала“, промумла.

„Шта, за ово?“

„За све.“

Деветопрсти га осмотри један дугачак тренутак, а онда слегну раменима. „Нема на чему. Према људима се понашаш како би хтео да се они понашају према теби и нећеш много да погрешиш. Тако ми је отац говорио. Дуго сам био заборавио тај савет и урадио сам ствари због којих никада нећу моћи да се искупим.“ Дугачко је уздахнуо. „Ипак, не шкоди покушати. Моје искуство? На крају човек добије оно што даје.“

Према људима се понашаш како би хтео да се они понашају према теби и нећеш много да погрешиш.