Precrtani

Dobre knjige pišu osvešćeni gubitnici, oni koje je društvo precrtalo ili su oni odlučili da sami precrtaju društvo.

Svako je makar jednom u životu umro zajedno s nekim ili nečim. I nije se rodio ponovo, niti je postao jači. Ono što te ubije, to te stvarno ubije, parafrazirao je brkatog filozofa s migrenama.

Naiđe tako neki lik od kojeg ti zaigra želudac i u glavi odmah čuješ svadbena zvona, iako tip skida kondom tek kad dođe kući jer je tada siguran da ga nećeš navatati na bebu.

Sve je okej, malecka, sve sam to već radio, seks je za ljude, svi smo mi životinje – samo ti cepaj.“

Nisam video šta se nalazi iza pudera, šljokica i obećanja koja dobro zvuče. Nisam ukapirao da je sve kao hit pesma – s vremenom se izliže i postane dosadna. Kao i cigarete i alkohol i hrana i gudra i seks… Ništa nije trajno. Jedini s kim moraš da živiš do kraja si ti sam. Ostalo su kulise. I uvek ostaneš sam na pozornici kad se svetla u sali konačno upale i uvidiš koliko patetično deluješ zagledan u prazna sedišta ispred sebe.

Svako je makar jednom u životu umro zajedno s nekim ili nečim. I nije se rodio ponovo, niti je postao jači. Ono što te ubije, to te stvarno ubije

brini, malena, ovaj svet je sranje, tretira nas kao da smo đavolja deca, zato mi imamo potpuno pravo da radimo šta hoćemo kome god hoćemo. Ništa nas u tome ne može sprečiti. Nikome ništa ne dugujemo, ali ćemo zato naplatiti onima koji su nas ovakvima napravili. Žestoko i brutalno.“

Treba se ponekad odvojiti od ljudi i njihovog zračenja.

Mladost je svuda ista, samo je pitanje standarda kako će biti proživljena.

Svako je makar jednom u životu umro zajedno s nekim ili nečim. I nije se rodio ponovo, niti je postao jači. Ono što te ubije, to te stvarno ubije, parafrazirao je brkatog filozofa s migrenama.

Možda je bilo i neke lenjosti u tom njegovom otporu prema životu, ali kad bi sve zbrojio, lenjost se pojavljivala kao gluten u keksu – u tragovima.

Uživala je pušeći. Umor joj se očitavao na lepom licu pravilnih crta.

Ovaj grad ti je sad jedna velika septička jama.“

Pušiš ko Turčin i udišeš smog. To ti je rakčina u najavi. Nismo više mladi, brate moj. Vidiš šta je mene snašlo. Spucala me čuka i to samo zato što nisam vodio računa kako živim. Treba se ponekad odvojiti od ljudi i njihovog zračenja. Ljudi su, bre, postali stoka!

„imala je običaj da za sat ili dva ostvari u praksi sve ono što svaka žena misli da zna“

Samo mi nije išlo u glavu čemu toliko cimanje zbog jednog seksa. Je l’ moguće da neko uloži toliko vremena samo da bi nešto opalio? Sve te medene fraze i ulagivanje… Seksting do zore. Koliko je to, bre, debilno?! Još sam se ja pitala da nisam nešto zajebala, jer mi nije delovao kao oni klasični lupači recki, mada se s tim nikad ne zna. Ono, vuk u zečijoj koži fazon. Šveca je provalila da sam se sjebala zbog njega i krava mi je tek tada ispričala celu priču. Recka, jebote! I to ona klasična. Pa, došlo mi da ih oboje uhvatim za glavu i pečem im face na šporetu. Njemu nešto duže jer je bio svestan šta radi. Uglavnom, u čemu je fora? Tip živi sa ribom već nekoliko godina, maltene su pred brakom, i s vremena na vreme mu zafali malo akcije sa strane. Tako je zaakcijašio i sa mnom. Ali nije sve ostalo na tome, život je čudan.“

Mladost je svuda ista, samo je pitanje standarda kako će biti proživljena.

Internet je postao čovekov dodatni ekstremitet bez kojeg više nije mogao da zamisli svoju egzistenciju i svakodnevicu.

Proka je bio u specijalnim policijskim jedinicama svuda gde se ratovalo. Od Hrvatske do Kosova. Nije pričao šta je tačno radio i šta je sve doživeo, samo je jednom rekao da je nakon svega hteo sebi da odseče obe ruke do lakata koliko su grešne.

Takođe se pitao da li bi doneo drugačiju, pametniju odluku da Alisina strast nije u njemu probudila toliku prisnost i sigurnost.