Lola i momak iz susedstva

A ipak izgleda lepše nego što ću ja ikad biti.

Lako je pričati o stvarima koje mrzimo, ali nekad je teško objasniti zbog čega nam se nešto dopada.“

Moja soba je moje utočište.

Maks je uvek znao šta da kaže – i kad da kaže – kako bi me što više povredio

Neke ljude ne možeš da preboliš

I ne zaslužujem ga. Ali… ipak ga želim

Takva je depresija. Kad me sasvim obuzme, ne želim da je se otresem. Ona se pretvara u utehu. Želim da se zavučem ispod njene težine i udišem je. Želim da je negujem, da je hranim. Ona je moja.

To ime tutnji poput topovske paljbe u meni.

„Izgledaš drugačije.“

„Ti izgledaš isto.“

Znači li to da smo sad kvit? Je li takav osećaj kad ste kvit?