Mudrost nesigurnosti

Ako sreća uvek zavisi od nečega što se očekuje u budućnosti, mi jurimo neki san koji nam stalno izmiče van domašaja, dok budućnost i mi sami ne nestanemo u bezdanu smrti.

„Ko želi da spase dušu, izgubiće je.“

Uplašeni um koji beži od svakodnevnih strahova susreće se s tragalačkim umom koji želi bolji svet.

. Ne možete probuditi sebe željom, molitvom, preklinjanjem, silom ili meditacijom

Zato što reči mogu da ukažu na pravi smer; mogu da istaknu neprimećene uvide; mogu da podstaknu plamen nezadovoljstva.

Samo vreme je tvorevina nemirnog uma;

Ego stalno odguruje stvarnost. On gradi budućnost od praznih očekivanja i prošlost od žalosnih sećanja

Ako se plašim, moje napore da se osećam i ponašam hrabro pokreće strah, jer se ja plašim straha, što, jednostavno rečeno, znači da se moji napori da pobegnem od onoga što jesam kreću ukrug.

. Jer sva zadovoljstva su sadašnja i ništa osim potpune svesnosti sadašnjice ne može ni blizu da jamči buduću sreću. Mogu da uradim nešto da bih jeo sutra, ili da odem na izlet u planine sledeće nedelje, ali zapravo ne postoji način da budem siguran da će me to usrećiti. Naprotiv, opšte je iskustvo da ništa ne uništava „zadovoljstvo“ kao kad posmatrate sebe usred njega da vidite odgovara li vam. Možete da živite samo u jednom trenutku odjednom, ne možete istovremeno da mislite o slušanju talasa i uživate u slušanju talasa. Protivrečnosti te vrste jesu jedini stvarni postupci bez slobode.

Sveti Pavle: „Volju imam u sebi, ali ne i moć da učinim ono što je dobro. Jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću činim.“[2]