Nešto je u vodi

Izgleda da je jedina mana porekla koje ti pruža sve što možeš da poželiš to što nikad ne možeš da ostvariš ono što se od tebe očekuje. Uvek će se smatrati da si mogao bolje. Svako dostignuće predstavljaće minimum očekivan od tebe, ako se imaju u vidu mogućnosti koje su ti na raspolaganju, a svaki neuspeh biće pripisan isključivo tvojim karakternim slabostima

Kažu da znate da starite kad svi oko vas počnu da vam izgledaju neverovatno mlado.

Nemojte pogrešno da me shvatite: ne opravdavam ono što se desilo. Ali ne možete večno da izazivate ljude onim što ne mogu da imaju. Ne možete unedogled da ih provocirate. Jer oni će pre ili kasnije, ovako ili onako reagovati.

To je na neki način zastrašujuće. Koliko brzo ono što je dobro može postati nedovoljno dobro kad ga uporedite s nečim drugim.

Kažu da znate da starite kad svi oko vas počnu da vam izgledaju neverovatno mlado.

„Kad bi se pobeda detaljno opisala, više se ne bi mogla razlikovati od poraza.”

Žan Pol Sartr, „Đavo i Gospod Bog”

Stres, adrenalin, očajna životinjska potreba da to uradite drže vas dvadesetak minuta. Onda puknete.

„Kad bi se pobeda detaljno opisala, više se ne bi mogla razlikovati od poraza.”
Žan Pol Sartr, „Đavo i Gospod Bog”

Vozimo se manje-više u tišini do hokamske plaže, dišući i razmišljajući. Zajedno smo, ali sami sa svojim mislima i jedno s drugim. Pokušavamo da zadržimo malo trome pospanosti koja još nije sasvim izvetrila. U svemu ovome postoji osećaj za urođen ritual. Nama se to ponekad dešava, stvari se jednostavno tako razvijaju. Malo čarolije prodre u naš život i mi je negujemo kao nežnu biljku. Sve ovo smo već radili ranije, to je jedna od naših stvari. Jutro na godišnjicu. Dok se zaustavljamo na parkingu, pitam se da li ćemo i dalje slaviti ovaj dan nakon što se venčamo za dva meseca. Možda će to biti naš novi dan?

Zajedno smo, ali sami sa svojim mislima i jedno s drugim.