Poslednje prolece u Parizu

– Kada slikar naslika svoje delo, ili pisac napiše knjigu, po njihovom stvaralaštvu neminovno jednoga dana padne prašina. Ne znači da ih prekrije zaborav, ali ih prekrije prašina. Muzika je jedina umetnost na koju ne može da padne prašina…

– Muzika je jedina umetnost na koju ne pada prašina…

Albert Kami, veliki francuski pisac, jednom je rekao: ’Protiv neprijatnih istina postoji samo jedan lek – treba se s njima pomiriti.’

Ponekad treba da pustiš ono što je prošlo, prihvatiš ono što je ostalo, i raduješ se onome što dolazi…

Postoje stvari koje nigde ne zapisujete jer znate da ih nikada nećete zaboraviti. Postoje uspomene koje nikada neće izbledeti, ma koliko vam je dato da poživite i ma koliko vas još dana očekuje, sa svim njihovim radostima i tugama.

Bez vere je teško živeti, mila moja. Niko neće moći da ti pruži pouzdan dokaz da vera postoji, ali on ti i nije potreban. Vera je u svakom čoveku. Znanje tu ne vredi mnogo. Ljudima su potrebni poverenje i sigurnost, a najlepše mesto gde ih mogu pronaći jeste vera. Ona ne dolazi kao moć rasuđivanja, isto kao ni ljubav. Ona je odjek tvog srca. Jednoga dana, kad budeš u nevolji, jedino će ti ona biti uteha…“

Previše bola čoveka učini surovim i neobazrivim, previše smrti ga učini smrću samom.

Uspomene… Sve što naposletku ostane od jednog života su samo uspomene.

jedno su sećanja koja gospodare umom, a drugo reči koje se naglas izgovore.

Strah pomešan sa strašću je ubojita sila, draga moja.