Pijev život

„Tigrovi postoje, čamci za spasavanje postoje, okeani postoje. Pošto se po vašem skučenom, ograničenom iskustvu to troje nikada nije susrelo, vi odbijate da verujete da je to moguće.

Biću iskren. Ne smetaju meni ateisti, već agnostici. Sumnja je neko vreme korisna. Svi moramo proći kroz Getsimanski vrt.

Imao sam sreće da u mladosti naiđem na nekoliko dobrih profesora, ljudi koji su ukresali šibicu u tami moga uma.

To što sam se ja bavio plivanjem nikoga nije zanimalo; čini se da je zakon ljudske prirode da su ljudi koji žive kraj mora podozrivi prema plivačima, baš kao oni što žive u planinama prema alpinistima.

To što sam se ja bavio plivanjem nikoga nije zanimalo; čini se da je zakon ljudske prirode da su ljudi koji žive kraj mora podozrivi prema plivačima, baš kao oni što žive u planinama prema

U zoo-vrtu, mi životinjama činimo ono što smo sebi činili sa kućama: sakupljamo na jednom malom mestu ono što je u divljini rasuto.

Samo će im poznata teritorija omogućiti da ispune dva neumoljiva imperativa divljine: izbegavanje neprijatelja i nalaženje hrane i vode.

Životinje u divljini žive živote prinude i nužnosti unutar nemilosrdne društvene hijerarhije u okruženju gde je ponuda straha velika a ponuda hrane mala i gde se teritorija mora stalno braniti a paraziti večito trpeti. Kakvo je u tom kontekstu značenje slobode? Životinje u divljini, zapravo, nisu slobodne ni u prostoru ni u vremenu niti u svojim ličnom odnosima

Mnogo je lakše upravljati vodom u kojoj nema nilskog konja.

Zar to nije suština pisanja, selektivno preobražavanje stvarnosti?