Noćna škola – Odbrana

Volim ih obojicu. Ali ne znam čak ni šta znači ’biti zaljubljen’.

„Ali zar ne vidite?“, pitala je drhtavim glasom. „Umreće. A ako on umre...“

...moj život je završen.

Ne možeš povući izjavu ljubavi. Ona se ne može poreći ili izbrisati iz zabeleške. Ona ostaje zauvek

Svaki rat se zasniva na prevari.

Ponudite mamac neprijatelju da ga privučete. Zatim odglumite rasulo i potucite ga.

Ako je neprijateljska vojska brojna, valja se pripremiti za nju; ako je nadmoćna, valja je izbegavati. Napadni kada su nepripremljeni.

Idi tamo gde te ne očekuju.“

Dok se okretala, Karterovi prsti dotakli su njene, a ona pomislila da to nije slučajno.

Srce ju je bolelo od ljubavi prema njemu.

Na uglovima Karterovih usana zaigra jetki osmeh. „Nismo mi zločinci, Eli. Samo... ne možemo da se ne volimo.“

Kad god bi izgovorio tu reč, srce bi joj poskočilo.

Volim.

Dakle, to ovako izgleda.

„O bože“, prošaputala je, dok joj se srce slamalo. „Kartere...“

Tada automobil skrenu za ugao, a Karter nestade u mračnoj gradskoj noći.

„Reci mi, Eli. Reci bilo šta.“

Svim srcem je želela da je to istina. Želela da može da mu kaže bilo šta. Jer, ako bi mu govorila istinu, šta bi rekla?

„Kartere... volim te.“

„Ali ja sam ti sad najbliža ptica.“

Elin osmeh iščile dok ga je gledala u oči. „Uvek si.“

Kroz njih je provirilo tamnoputo lice. „Jedan je ujutru, jebote.“