To su hormoni

Većina današnjih naučnih studija je pogrešna, smatra profesor sa Stanforda Džon Joanidis, medicinski stručnjak za metastudije. Joanidis kaže: „Postoji oko milion studija o ishrani, na desetine hiljada istraživača rade na tom području i objavljuju kao ludi. Svakog dana pojavi se neki nov dokument, za koji je veoma verovatno da nije tačan. Ali to se sve vreme nastavlja, ad infinitum.
5
Radi se s problematičnim metodima merenja, sa studijama zasnovanim na posmatranju, koje su otvorene za bezbroj uticaja koji iskrivljuju opažanje, sa upitnicima koji neku složenu stvar preterano pojednostavljuju.

Dakle, šta da se radi. Zapravo je sasvim jednostavno. A ipak tako teško: prvo oslušnite sebe, zauzmite stav i ostanite mirni. Pre svega ako ste žena.

Dovoljno sna.

Redovno kretanje.

Uravnotežena ishrana.

Budno opažanje.

Društvo blagonaklonih ljudi.

Dodir pun ljubavi.

Delatnost koja ima smisla

Za kraj još jedan metod: ojačajte telo toliko da samo nalazi svoju neophodnu ravnotežu, svoju homeostazu, umesto da mu je oduzimate. Ili da mu spolja dajete ono što mu nedostaje. I da ga tako navikavate da to više ne mora da proizvodi sâmo.

Veština lečenja se, dakle, sastoji iz znanja, iskustva, ali i tako nepostojanih stvari kao što su osećaj, instinkt, intuicija. Poznavanje ljudi. Hrabrost da se traži drugo i treće mišljenje koje odstupa od norme. Ličnost. I – a ovo je izuzetno važno: empatija i poštovanje. Da ljude koji nas mole za pomoć shvatamo ozbiljno. Dakle i onda ako kažu: „Ali mene leđa ipak bole“, „Ali i dalje sam totalno depresivna“, „Možeš li malo da me dodirneš?“ Deca, bolesnici i zaljubljeni znaju odvajkada da držanje za ruku može da prija i čini dobro. Da li se tu nešto menja ako naučnici koji proučavaju mozak sada mogu da izmere moždane struje, a endokrinolozi procese lučenja endorfina? – Ništa, osim činjenice da za to koriste aparate. Umesto svoje oči. Ili svoje ruke.

Ali nada i navika su lude i uporne stvari.

Život mi deluje kao neki satni mehanizam, sve se međusobno uklapa, a ponekad čovek mora samo da okrene neki mali šrafić da bi sve promenio i svime bolje ovladao. I da bi stekao izvesnu ravnotežu. Verovatno je isto i sa hormonskim sistemom.

Oko pedesete godine muškarac doživljava krizu srednjeg doba. Očigledno ulazi u godine u kojima se osvrće za sobom, svodi bilans, i pita se: šta sad? Neke to čini nezadovoljnim, možda zato što nisu imali karijeru i decu kakve su želeli. Ja imam odličan posao, decu nisam ni htela, a nedavno sam mužu kazala: „Ako bih sada umrla, možeš svima da kažeš da mi je život bio dobar!“ I zašto bi sada trebalo da postane gore? To je jedna faza rasta, a rast ponekad takođe boli, ljušture spadaju, a to pričinjava bol. Imam utisak da je sve relativnije nego pre, u pozitivnom smislu. Tokom protekle dve godine gledala sam kako mi umire sestra, a ona mi je bila najbolja prijateljica. Bilo je strašno. Ali i divno. Zato što sam postala svesna šta je stvarno važno. Sve drugo, moja profesija, moj prihod, nije mi bilo toliko važno kao da uživam u vremenu provedenom s tim bićem. To stvarno boli. Ali kroz to sam porasla. Čovek uvek može na sve da gleda ovako ili onako, pozitivno ili negativno. Mislim da je to sloboda koju imamo: da pojave tumačimo i ocenjujemo – kao dobre ili loše. To je, naposletku, filozofija.

Neki su, naravno, mrtvi i pre nego što umru. Ali to je možda i stvar gledišta. Ili hemije.

Možda je to i tip osobe koji kreira naše vreme i naše društvo: mnogo znanja, ali izgubljen osećaj za sopstvenu meru.

Vitamin D. On uopšte nije vitamin, nego hormon i u međuvremenu je dobio ime kalcitriol. On se, kao i vitamini A, B1 i C, nalazi u masnoj ribi i u ulju iz riblje jetre. Ove vitamine ljudsko telo po pravilu ne može da proizvede sâmo, već mora da ih uzima iz hrane. Kalcitriol, međutim, proizvodi samo – ako do tela dopire dovoljno dnevne svetlosti. Dvadeset minuta dnevno na licu i dekolteu dovoljno je da ga uskladištimo za duže vreme i da se obezbedi proizvodnja hormona štitne žlezde. To je neophodno i da bi tanko crevo moglo da apsorbuje kalcijum i fosfor da bi se ojačale kosti. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom preko dvadeset sprečavanju delovanje svetlosti, a time i ovaj preobražaj u telu. Isti efekat ima i zima u prostorijama bez dnevnog svetla.