Kastigulja

Zato je nekad bolje da se ne dira ono što se jedva uredilo. Bolje da se ostavi onako kako je nekad bilo. Ništa ne remetiti, jer ko zna na šta sve to može obrnut i oće li se ono poslije moć podnijet.

Pitaće se đe ti je to malo ponosa.
− Kojeg ponosa? Đe treba da ga je više? Pred narodom il pred sobom? Đe je bio taj isti narod da se pita sve ove godine đe mi je ponos dok nije stio da se obrne put nas, kad sam bila ostavljena da mi cijeli zivot pasa u čekanje i da ne znam oću li ga dočekat? Lakše je onima što muževe u boj isprate. Taj se svakako vrne. Il dođe, il ga donesu.

Lako je lažima da budu dopadljive kad imaju stotinu lica. Zarad toga i jesu bez obraza.

Lijepo su zborili da ne treba odit u kuću koja nije đevojke iz nje ispratila.

Kako to da nekoga tuga slomi, a u nekome probudi inat?

povrijeđenu dušu ne mogu da zacijele tuđa opraštanja, dok sama sebi ne oprosti

Ljutnja prođe čeljade, a kivnja ga načne tamo đe je najtanje i pretvori u zlopamtilo koje teško oprašta.

Istina slomi čeljade, al se od nje vremenom ispravi, slutnja stiska i ne pušta.

Trebalo je dosta vremena dok je shvatila da se sreća ne mjeri mirom, no baš tim komadićem razvučenog odsustva tuge.

Priśetila se kako je, nekad, mudra baba Luce znavala reć da đevojka, ako išta ima u svijest, treba da bira momka koji je već nju izabra. Od ovih na koje oko lako zapne, čeljade se lako spotakne.