Rat nema žensko lice

U ratu si pola čovek, pola zver. To je tako. Na drugi način ne bi preživeo..

U ratu si pola čovek, pola zver. To je tako. Na drugi način ne bi preživeo...

Ceo rat sam se smeškala, smatrala sam da treba što češće da se osmehujem, da žena mora da zrači vedrinom

Partija nas je vaspitala da od Domovine nema ništa skuplje. Ona mi je spasla život, nije mi dala da umrem od gladi. (Plače.) Školovala me je, da nije bilo rata, uverena sam, i fakultet bih završila. Ali ceo moj fakultet je otišao na front. I ja se ponosim time...“

Tamo je sve crno. Samo krv ima drugu boju, samo je krv crvena...

Sve ste vrlo lepe... A naša propaganda je tvrdila da u Crvenoj armiji ne ratuju žene, već hermafroditi..

„Danju smo se plašili Nemaca i policajaca, a noću partizana.

Nama starima je teško da živimo... Ali ne zbog malih i ponižavajućih penzija. Pre svega nas boli što smo prognani iz velike prošlosti u nepodnošljivo malu sadašnjost. Niko nas više ne zove da nastupamo u školama, u muzejima, više nikom nismo potrebni. Kad pročitaš novine, fašisti su sve plemenitiji, a crveni vojnici sve strašniji.“

Ne može biti jedno srce za mržnju, a drugo za ljubav. Čovek ga ima samo jedno i uvek sam mislila o tome kako da spasem svoje srce.

Ja se sa svim slažem. Ne treba mi ništa posebno. Neka ničega nema. Samo da bude mir. Neka čak ne bude ni hleba. Mir. Samo mir.