Друга певанија

И ко ће да суди по успеху људе!

Сви желимо да нас по тежњама суде.

А тежње су сваче на ветрометини,

Понајвећма љýди што су на висини;

Ту нађе пуно греха, нигде покајања

Нека се рујна ружа

Никада не уплете

У брачни венац твој!

На груд’ма твојим никад

Нека не почине

Веран ти друг!

Приђе л’ ти срце које,

Нек приђе празно што је,

Баш ка’но и твоје.

Негда је друкче било,

Друкчије него сад:

И свет је био млађи,

И ја сам био млад.