Mobi Dik

A šta je volja božja? Da svome bližnjem činim ono što bih želeo da taj bližnji čini meni – to je volja božja.

Ama ja nisam hrabar čovek; nikad nisam ni rekao da sam hrabar čovek; ja sam kukavica i pevam da rasteram strah. Reći ću vam šta je, gospodine Starbak, nema načina da se zaustavi moje pevanje na ovom svetu do da mi se preseče grkljan. A kad to bude urađeno, deset za jedan, kladim se da ću otpevati kao za poslednji put celo „Slava tebje, Gospodi“.

Nema stalnoga, neodstupnoga napretka u ovome životu; mi ne napredujemo po utvrđenim stepenima, pa da na kraju bude jedna pauza: kroz nesvesnu očaranost ranog detinjstva, nerazmišljenu veru dečaštva, sumnju mladićstva (opšta sudbina), a onda kroz skepticizam, pa neverovanje, koje se na kraju, u zrelo doba, najzad odmori u misaonom miru onoga „ako“. A kad se jednom prođe kroz sve to, mi opet krećemo svojim putem unaokolo; i onda smo opet deca, mladići, ljudi i večiti „ako“. Gde li se nalazi krajnje pristanište iz koga nećemo nikad više dići kotvu? U kakvo to ushićenje jedri svet pri čemu se ni najumorniji nikad neće umoriti? Gde li je skriven otac nahočeta? Naše su duše kao oni siročići čije nevenčane matere umiru donoseći ih na svet. Tajna našeg očinstva nalazi se u njihovu grobu, i mi moramo tamo da bismo je poznali.

Više volim da me ti ubiješ nego da mi neko drugi spase život.)

Opet: kao što duboka tišina koja samo naoko prethodi oluji i nju predskazuje, kao što je ona, možda, mnogo strašnija nego i sama bura, jer je tišina, u stvari, omotač i obvojnica bure i sadrži je u sebi kao što naizgled najnaivnija puška sadrži kobni barut, i zrno, i eksploziju, tako je i prijatno mirovanje konopca dok se nemo vijuga oko veslača dok ne bude pušten u stvarni rad – stvar koja povlači za sobom više pravoga užasa nego ma koji drugi prizor ovog opasnog posla.

Kad se čovek dugo udalji od hrišćanstva i civilizacije, to ga neizbežno vrati u ono stanje u koje ga je Gospod Bog postavio, tj. vrati ga u ono stanje što se zove divljaštvo.

Šta li je to, kakva li je to bezimena, nepronicljiva, nezemaljska stvar? Kakav je to obmanljivi, skriveni gazda i gospodar, i svirepi nemilosrdni car što meni komanduje da ja, suprotno svakom prirodnom ljubavnom osećanju i čežnji, teram dalje, i guram sebe, i stiskam sebe neprekidno; nemilosrdno nateruje me da budem spreman da uradim nešto što u svom rođenom prirodnom srcu ja ne smem ni da pomislim. Je li Ahab, Ahab? Jesam li to ja, gospodine? Je l’ sam to ja, ili Bog, ili ko, što diže ovu ruku?

svedočanstva iz geologije, koja tvrde da sam u svome šarolikom životu zidao kamenom i još bio i veliki kopač jaraka, kanala i bunara, podruma, podzemnih prostorija i cisterna svake vrste

svakom slučaju, prijatno je čitati o kitovima kroz njihove sopstvene naočari, kao što biste mogli reći.

se, istina, ponekad svršava neobično uzvišeno, ali samo na vešalima.